Полицијски гласник

полицшски гллсник

БРОЈ 7 и 8

Иико није ни слутио, ко је то могао учинити; сви су сумњали на побегле Черкезе. Међутим су кола баш тада прешла границу. Черкескиља је била спасена! 2. Јегор је Димитрић срећио довео Зулејку у Одесу и дао јој у својој кући сјајан стан. Изгледало је, да се Черкескињи донало ту, јер је остала. Јегор је Димитрић снекулирао с великом обазривошћу, великом срећом и великом иесавешношћу. Био је један од на.јбогатијих становника Одесе. Само га је још једно тишталб, што је био роб кнеза Шерметева. Чуо је да је овај имао пеке велике губнтке на последљнм тркама у Паризу, те му попуди иоловину имања за своје ослобођење. Кнез ПГореметев одби гордо ту нонуду с речима: »Рбб Јегор Димитрпћ не може се илатити десет пута толиком сумом!« Кнежевој је [-ордости ласкало, да има роба многоструког милионара. Јегора Димитрића није притискивао тај однос према кнезу, јер пије ни био теретан, али сада рече он у себи, да више не може сносити ту поругу. А зашто ? Он је волео Черкескињу! А да ли ће му господар допустити да је узме за жену?! Последње одбијање кнежево приморало га је да ипак окуша срећу. Јегор је претрпавао поклонима Зулејку. Она је представљала господарку свега тога богатства, свега луксуза, те је Јегор хтео да опа то буде и у ствари. Више недеља, па. и месеца лебдела јој је пред очима слика љенога спасиоца, али како он више није давао гласа од себе, она са свим избледе. Јегор се јако чувао да нрикрије своје односе нрема киезу Шереметеву. Побудио је да пређе у православму веру, да би иостала његовом женом. господарком његоних милиоиа, и на крштен>у је добила име МарФа Марија. По Том је молио кнеза да му одобри женидбу, лукаво ирећутавши нме младино. Кнез је већ био сазнао, да је ослобођење од ропства била свршена ствар, те посла млади као свадбени поклон писмо са ослобођењем за њенога будућега супруга. Понижење, које Јегор Димитрић никада није могао заборавити. Ои јој је држао европске учитеље, те је од глупе оријенталке створио еврогтл.анку. Али европљанка није била задоволша луксузом, забавама и нграчкама, на ма ове биле и скупе драгоцености. Оријенталки су, иак, билп довољни његови милиопи. европљанка је тражила нешто више од милиона. Почела се стидети његовог пређашњег ропства, за тим презирати мужа, и напослетку мрзети га. У колико је њега мање могла трпети, у толико је више била иежна према МарФи, својој јединој ћерчици. Шереметов је у то време тражио државну службу, и доби угледно место у Одеси. Са изненађењем упозна он у МарФи Марија Шутомоловој Черкескињу, коју је некада снасао из ђенералових каиџа, и која је сада цветом највеће лепоте цвала. И њу је јако иотресао тај састанак. Оријенталка је дуго мпслила на чо.века, кога је сматрала за јунака и свога ■ спаси'оца, а јбсј^ов дивии стас остао јој је дубоко урезаи у срцу и

памети. Кад је МарФа Марија постала Европљанком, срце јој обузе бескрајна празпииа, мрзела је свога мужа, који је заслепео својим милионима, а жудела језачовеком, кога би могла да љуби. Појави се Шереметев, пробуди јој успомепу на онај најузкаснији даи у њеном лшвоту ; захвалност и жудња се сјединише у дивље распаљену страст. Ова је после дуже борбе сломи; у срцу јој, које никад иије љубило, као муња, елементарном силом, превлаДа страст и она јој се вољно подаде. У скоро је ПГереметев постао жудно очекивани и чести гост на Шутомоловљевом добру, и Мар®а Марија падала бу мустрасно у наручја, док су његови пољупци сажижали усне њене. Обома постаде ускоро недовољна ова љубавна игра, хтелн су да буду са свим своји, да пред светом отворено покажу своју међусобну љубав, те МарФа одбегну са Шереметевом. Кад се Јегору Димитрићу овим поступком утврдила већ појављена сумља, кад је нашао празну кућу и малу Марфу без матере, заклео се да ће мрзети Шереметева до последњег дана живота и да ће му се горко светити. И испуни своју заклетву. Од вароши до вароши, од државе до државе, па п преко океана иратила је Шереметева Јегорова мржња. Навео је свога нређашњега господара на коцку и расипање с помоћу својих агената, навео га на све пороке, најзад на превару и крађу државних новаца, те му је ставио на избор, да као обичан злочинац оде у Сибир или да иројури себи куршум кроз чело. Шереметев изабра последње. Али Јегор Димитрић није био тиме задовољан. Још је живела кћи Шереметева, и она је била наследиица мржље п освете Јегорове. МарФа се била преселила у Цирих са својим дететом Александром, ћерком кнеза Шереметева, да би избегла срам, који је у Русији чекао наследник а кнежевога имена. На малу Марфу кћер Јегорову ннје више ни мислила, а Александри је хтела да даде такво образовање, да би могла временом постати учнтељицом, гувернантом или лекарем, те би у животу имала сигурну кору хлеба. Јегор Димитрић пронашао је прибежиште ових двеју несрећиица и хтео је сада да се свети Александри. У томе му је много олакшала рана смрт МарФпиа, коју је жалост ире времена у гроб отерала. Јегоровим посредницима пође за руком да доведу у Русију МарФину кћер Алексапдру н младога студента Пиколаја Петровића Шверко, који је осећао јаку наклоиост ирема Александри, а имао је везе са нихилистичким круговима. Александру је Јегор ангажовао као другарицу својој МарФИ, а Николаја Петровића узео је за секретара, да би био што сигурнији са својим успехом да поквари Александру. Ну док је богати Шутомолов ковао те грозне планове освете, дотле су Александра и Николај Петровић добнли за једномишљеника, без своје хотимичне намере, Марфу, која им се, одушевљена нихилистичким илановима, заклела, да ће живот, имање и све своје жртвовати, само да би имала удела у ослобођењу Русије од лапаца деспотизма. Ну не само да је одушевл.авала

слобода отаџбине, већ је осећала и велику, свету љубав нрема Николају Петровићу; па и ако је знала, да Алексаидра воли Николаја и овај њу, ипак је била задрвољна и само тиме, што је осећала л.убав, те јој душу није испуњавала ни завист, ни мржња. И тако, док је Јегор Димитрић имао само једну мисао да поквари Александру, дотле је МарФа имала само једну мисао, да заснује срећу Александрп п Петровићу. Оштром оку Јегора Димитрића иије могло измаћи, да ова три млада сгвора имају неких интимних односа, те се к тога забринуо, бојао се; МарФа, богата. лепа Марфа могла је завртети мозак Нпколају Петровићу, те тиме огорчпти живот Александри, али му ;је била преча сроћа драгога детета, те се реши да изведе већ давно сковани план. Њему је било познато, да су Николај Петровић и Александра држали овде огтде тајне зборове,'што је им било врло подесно због многих подземпнх подрумз. Земл.иште је врло погодно за зидање таквих подрума. који су личили на катакомбе Рима, пошто су имали дугачке ходнике, ноји су пх везивали од обале, кроз улице н преко пијаца. И као што су оне катакомбе елужиле црвим хришћанима, тако су н ове подземпе одаје служиле завереницима за држање тајних зборова. Јегор је Димитрић пајвећи део свога имања стекао кријумчарен.ем. Вила; у којој је сгановао, била је на једном облгокњем острву код Одесе, алп он није могао нн слутити, да су НиколЈј и његови другови, делом с номоћу МарФе, делом случајно открили подземни ходник, који је испод мора везивао острво са оралом Одесе, и у коме су биле грдне магааЈб са робом. Ове су магазе биле двоспрат^е као палате, и њих су употребили НикрЈрј и његови другови за зборна места, уве^ у присуству МарФином. Не знајући нингга за то, Јегор Димитрић у нарочитој аудијенцнји откри гувернеру, да је он приметио, како Ииколај Петровпћ и Александра стоје у вези са најопаснијом нихилистичком дружином; треба их б]>зо ухватити и доћи до њихових издајничких списа. Они ће бити вечерас у његовој вили, те се тамо м<5гу ухватити, а њихово апшење неће тамо изазвати толико сензације, као кад би то било у његовој палати на Маринском булевару. Гувернер му неколико пута топло захвали и уверавао га је да ће о томе известити и највише место, само нека се он побрине, да завереници буду заиста у вили. Јегор се Димитрић пожури кући и позва Марфу да иду у иосету једној нријатељској породици, али ова то одлучио одби, те се Јегор реши да оде сам, пошто ни у ком случају није хтео да буде сведок апшењу. Кад је наступило вече и обалске се светиљке уналиле, Николај Петровић са Александром и МарФом сиђОше ииз стененице ,у подруме, који је тајним вратима водио у нодземни ходник, у коме су биле скривене магазе Јегора Димитрића, брзо су стигли на збор, где је МарФа слушала ватрене речи Николајеве. На све стране бпле су постављенв; страже- сем на уласку из Јегррове виле, попгго се отуда завереницп нису бојали никакве опаспости. '"|