Полицијски гласник

СТРАНА 216

ми предложе згодвији носао. Он иопадне за руком и донесе нам 60000 динара и драгоцености, које ми сакријемо. Подозрења се нису јавила, жалба није била изјављена, толико је та операција била вешто изведена. Оба моја пријатеља остану у Лиону, где је један у градској служби, а други је отворио трговину и ужива поштовање и уважење и од стране својих мугатерија, и постао је отац породице. (СмехЈ. А ја се вратим у Париз где за тај новац купим робе да би отворио дућан. После тога хтео сам да се одужим природи и оженим се. После три месеца Хајт изгуби жену и та је несрећа повукла његову пропаст; друштвене су уредбе такве да за то што нисам потрошио 60 Франака да закључим брачни уговор, ја сам морао уступити сродницима своје жене половину свога имања. Остало је отишло на одплату.дугова, пошто сам ја поштен човек. Ја сам могао учинити и по неки грех (смехЈ јер су ме на то нагониле прилике. „Може се бити варалица и лопов, а да се опет остане поштен човек« то је оригинална тема, коју развија Хајт, на опште увесељење. Пошто је пропао, он је почео да тражи рада. Али његова прљава прошлост одбијала је од њега људе. У то време он се по други пут ожени. Жена му се разболе; њему је требало новаца. — Ја поново паднем у грех. Шта хоћете? Закони природе су неодољиви. Ја сам узео оно што је просто лежало. Мене опет осуде на пола године затвора. Али, уверавам вас, господо, да, поред свега тога нема човека на свету; који би кише од мене био склон на добро. Друштво често нагони људе да прибегавају нечасним срествима, која су им забрањена. Да су ми у то време пружили руку помоћи, ја не бих био по ново осуђен, па и у овом тренутку ја с ужасом мислим на то, шта ћу радити кад изиђем одавде. Мој положај није сјајан; захваљујући рату, који је водио против мене Вокроз, моје је име познато у целом свету. Куд ћу да се кренем да бих почео частан живот (узбуђење). Треба признати да је Хајт изабрао лукав начин да се одбрани. Тим начином он објашњава како је другога дана после убиства могао продавати злато и скупоцено камење и послати жени 50 Франака. Али то није дуго трајало, јер 1899 год. он је већ био без гроша и ступи као слуга у један ресторан, одкуда је скоро изашао, а за тим издржао пола године тамнице. Али ма како да је занимљив роман који је он измислио, ма како да су препредена његова објашњења на први поглед, све се то разбија масом исказа сведока и његовим сопственим признањима, које је више пута исказивао жандармима, који су га чували, и ако је за тим порицао своја признања, уверавајући да је говорио неистину, рачунајући на то да ће му дати да се састане са женом и тако да се види с њом, а то је јако желео. После саслушања Хајта позван је био Вокроз да да исказ. И он је изнео оно што је већ познато читаоцима. Исказ сведока кише личи на исказ окривљенога. Судије се понашају према њему са више презирања него према Хајту, осведоченим лоповом п преступником. Бранилац Хајтов

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

дотле је дошао да је дрзнуо да му стави питање, да ли је он кушао који пут пре да убије своју матер? Председник трудећи се да се одржи непристрастан, говори му — ако имате што било да изјавите у своју одбрану, то ћу вам дати реч. Најзад адвокат де Вокроза није могао издржати више: ја сам мислио, љутито повиче он, да се овде јавио заштитник грађанског тужиоца. Ја сам намеравао да будем иомоћник господина прокуратора. који је позван да оптужи рецидивиста Хајта, а место тога само сам ја дужан да се противим скандалозиом призору да један разбојник, који је био четири пута осуђиван, окривљује за убиство, које је он извршио, сина своје жртве. Ја сам дужан да оправдам своје држање — одговара прокурор. Г. де Вокроз навукао је на себе сумњу за матероубиство. Што се тиче окривљенога, то њега не треба сматрати за невина док се не донесе пресуда. Он треба да има могућности да се брани, и ако би за то требало разјаснити све .Факте и околности, изнете судским ислеђењем. И у том смеру, вероватно он свакојако мучи све сведоке, који су познали у Хајту ону скитницу, коју су видели други дан носле убиства у околини Сен Понса. Али сви искази сведока своде се на један необориви Факат: сви тврде да су скитница и Хајт — једно исто лице. На крају седнице јавља се нов основ подозрења против окривљенога. Полицијски агент Гонар, који је чинио ислеђење у Лиону, Фактима тврди да је Хајт стигао у тај град не 26 августа, како он тврди, него 25-ога (убиство је извршено било 23. августа), и таким начином трудно спремано аНМ пада. У опште пос.те свих исказа сведока и других Факата, који су били изнети на суду, чудновато је, какве су се сумње још могле осважити код прокурора. Хајтје признао преступ у писму жени и изречно прокурору у Изесу. Хајта су видели у СенГЈонсу 23. августа, на дан убиства. После једнога дана њега су видели у Лиону са драгоценостима убијене у рукама и он је тада говорио да је ту скоро добио наслеђе драгоцених ствари. Хајт је отишао из Париза 21. августа и вратио се у Париз 27. Он је родом из Сен-Понса, зна местност, знао је и дом Вокрозов. Хајт је рецидивист, који је пет пута ухваћен у крађи, а осим тога сам признаје такве преступе, који нису долазили до знања правосуђа. Поред свега тога прокурор се понаша према њему непојамно милостиво Али услед неких околности, та се ствар одлаже на три месеца, и по истеку та три месеца, кад се она обнавља при новој седници кривичнога суда, декорације се мењају као неком мађијом. У самом почетку седнице, кад је прочитан био оптужбени акат, прокурор, онај исти, који је водио ту ствар за време предидуће седнице до призивање сведока, устао је да би »изложио ствар« а поглавито да би изговорио ове речи: — Убиство г-ђе де Вокроз донело је три природне последице: одмах после извршеног убиства већ 25. августа невини син убијене, по оговарању служавке Марије Лопије био је ухапшен и окривљен за матероубиство. Марија Лопије била је ухап-

БРОЈ 28

шена једновремено с њим. Своју клевету, коју је она с почетка била порекла, она је, на несрећу нонављала читава три месеца, и само она као да је давала кључ тајни, коју је, поред тога, изгледало немогућно, ни разјаснити, ни прозрети. Од те прве последице ништа није остало у нашим умовима, осим сажаљења шго је она била почета и сажаљења због тога, што је она била завршена таквом одлуком о ослобођењу де Вокроза испод суда, при чему нам закон није допустио узети обрагно мотиве хапшења, кад је посла десет месеци, откривен био ирави преступник. Та одлука о ослобођењу пренагљено је у напред решила будуће, и оставила г. Фернанда де Вокроз под притиском незаслужених сумњ.и. Ов.а изјава, коју износим пред вама, била је преко потребна. Пошто ја њу нисам могао изнети на првој седници, то је виша судска земаљска власт тражила да та изјава претходи претресу, који ће се сад почети, и ја с искреиим задовољством испуњујем њену вољу. Данас ће изићи пред вас Хајт. Мени није потребно да у овом тренутку указујем на оптужбе које га терете, али пошто је очевидно, да никакве везе, никаквог односа није могло бити између Фернанда де Вокроза и Хајта, то сам тај Факат што му ми судимо, треба да вам докаже, како осећамо дубоко уверење у невиност првога. Бедни Хајт! није узалуд пре три месеца'протестовао против одлагања суђења његовог. Он је изгубио своје помоћнике, и остављен својој сопственој снази, био је у неколико збуњен, што му није сметало, наравно, да одриче своје суделовање у убнству г-ђе де Вокроз. У њему наједанпут познају скитницу, којега су видели, у СенПонсу. Али желећи избећи пређашње погрешке у својој тактици, он чини нове још грубље. Тако у децембру месецу он износи аШл, које је било оборено завреме претреса; он је рачунао на слабо памћење газдарице гостионице у Лиону и тврдио је да је оне ноћи, кад је извршен преступ 23. августа 1898 год. он ноћио у тој гостионици. Али газдарица гостионице, мала, увела старица, није му уступала на тој тачки; она је упорно тврдила да је он ноћио у њеној гостионици не 23. него 22. авгиста. Хајт је био добро изнуђен да се одрече од тога аПМ. Сад је он измислио друго, и уверава да је ноћивао код пријатеља, које неће да компромитује, за то што су они уредни људи. — Тим горе за вас! — примећује председник. Понашање председниково тако је исто доста збунило окривљенога. Он му више не допушта да напада г. де Вокроза. Хајт у својим одговорима покушао је да наружи грађанског тужиоца. — Морам вам напоменути — рекао је председник — да у невиности г. де Вокроза нема сумње и да је она потпуно доКс13&Н&. — Не за мене — прихвати Хајт. Ето, ја сам невин и уверен у своју невиност, хоћу праведну пресуду. На својој невиности ја ћу настајати и на подножју ешаФота, па макар цела породица де Вокроз и њени нријатељи поцркали од муке (смех).