Полицијски гласник

БРОЈ 41

суд иије надлежан да се упушта у оцеиу иитања о уредности закупа, па зато поднету тужбу — жалбу — одбацити, јер је упућена ненадлежно овом суду — §. 49. грађ. суд. пост. а VI на ово решење жалио се тужилац, али је Касац. суд. одобрио ово решење 16. IX. 03. № 5896. Да ли ттрезадужени може подизати тужбу за аоништај продаје одговориКе нам ова одлука. »Кад се по §. 478. грађ. пост. и дужник позива на продају, онда је и он интересовано лице и има права на тужбу противу продаје по §. 502. пом. закона, а у овом спору тужилац Јеремија, јер њега се, као дужника тиче, хоће ли се имање скупље или јевтиније продати, и да ли ће остати презадужен или не, али, како је Јеремија под стечајем и по томе односно своје имаовине по §. 24. и 25. стец. пост. у вези са §. 920. грађ. зак. правно неспособан. да сам овај спор води ; и како бранилац масе и ако је позван, одриче учешћа у овоме спору и заступање тужиоца дужника; то је суд ио §. 50. грађ. суд. пост. позван био да тужиоцу нарочитог заступника за вођење овог спора постави и пошто од њега узме реч усвајали жалбу жалиоца Јеремије № 4680. 901. год. акта спора на разматрање амо пошље." Према овоме Касациони суд (III. одељ.) узео је, да је презадужени неспособан за вођење парнице (одлука 13, VIII. 1901 г. № 5377). * У овом смислу има ранада одлука од 25. I. 900 г. № 566. и 16. V. 901. № 4149 а 23. маја 1903. № 3519. П-го одељење није дало, да се презадужени ни меша у парницу. ( наставиће ск)

ОДЛУКЕ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА ирикупља и срођује Ст. Н. Јаковљевић. пиоар Државног Савета. I По §. 507. гра"ђ. закона задруга постоји онде где је смеша заједничког живота и имања; и само у таком случају родитељи и стараоци задруге одговорни су за плаЋање војнице неодељених задругара. Станоје Н. Фијакерист из Ћуприје, оптерећен је плаћањем војнице за свога сина Благоја, који је војни бегунац. Поводом овога онтерећења, које му је извршено према суми непосредног пореза, Станоје се обрати Министру Војном, наводећи : да није дужан да плаћа ову војницу, пошто са сином није задругар, јер по уверењу надлежног општинског суда, нема никаквог непокретног имања; а да му син, после његове смрги, може постати наследником, искључиво његовом добром вољом. Узимајући у оцену жалбу Станојеву, министар га својим решењем извести : да је исти, по чл. 2. зак. о устројству војске, дужан да плаћа за сина војницу , пошто између њега — Станоја и сина му Благоја, постоји задружни однос. Противу министровог решења, Станоје се обрати жалбом Државном Савету, из-

ПОЛИЦИЈСКП ГЛАСНИК

иосећи оне исте разлоге, као и у жалби унућеној министру. По расмотрењу овога предмета, — Државни Савет — примедбама својим од 22. априла тек. године № 3249. —■ поништио је министрово решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: »Ио чл. 2. закона о устројству војске, »родитељи задруге одговорни су за плаћање за неодељене задругаре; 8 а по §. 507. грађ. закона „задруга постоји где је смеша заједничког живота и имања." Па како жалитељ Станоје по уверењу суда општине ћупријске под № 4504/903., нема никаквог непокретног имања, већ плаћа 20 дин. непосредног пореза на своју личну зараду, то према наведеним законским прописима, не може ни бити речи о каквом задружном односу његовом са сином, нити о плаћању војнице према његовој — жалитељевој порези на принос од личног рада." —• Ове примедбе усвојио је и Министар Војни. II. За објашњење извршне пресуде општинског суда, није надлежна административна власт, веЂ суд. Пресудом суда општине бојничке под ј\» 48/83 г., осуђен је Раџа Н. одбегли Турчин, да плати Марији жени Чедомира Н. за одведену једну краву и једног вола 200 динара, таксу и остале трошкове; а сем тога по 90 динара годишње као накнаду за нерад и неприплод означене стоке. Начелник среза јабланичког приступајући извршењу ове пресуде тек у 1902 год., нашао је : да поред осуде у 200 дин. таксе и трошкова, има да плати по 90 динара годишње, на име накнаде, ночев од дана изречене пресуде па све до дана када је приступљено извршењу исте, — дакле за 19 голина, 8 месеци и 2 дана. Укупно свега 2032-50 динара. 0 овоме среска власт донесе своје решење, које је одобрено од стране окружног начелства и Министра Унутр. Дела. Нротиву министровог решења интересовани се обрати жалбом Државном Савету, наводећи : да пресуда општин. суда, коју полициска власт има да изврши није јасна, јер се из ње не види, за коју је годину поименце досуђена накнада; од које се године има рачунати и до које године има тећи по 90 динара, — стога је полицијска власт била дул^на, да у смислу §. 335. грађ. суд. поступка тражи, да општински суд пресуду протумачи. Налазећи, да се, предмет ове жалбе не тиче административног спора у смислу чл. 48. савет. пословника, јер питање о објашњењу једне извршне нресуде општинског суда, не спада у надлежност админисгративних власти, већ суда, — Државни Савет — решењем својим од 14. маја тек. год. Бр. 4167, а на основу чл. 25. савет. послов. — одбацио је жалбу као ненадлежној власти поднесену. III. Полицијска власт без судске пресуде не може предузимати наплату чланских улога на основу правила појединих друштава и еснафа, јер такав случај ниЈе предвиђен прописом § 465. грађ. суд. поступка, по коме полицијска власт приступа наплати без судске пресуде. Механско-каФанско удружење у Чачку. тралшло је, да окружно начелство наплати

СТРАНА 315

од Малише Н. и осталих каФеџија онд. по 50. динара, пошто је по чл. 4. и 5. друштвених правила, сваки механџија или каФеџија , који отвори радњу у реону Чачка и околини, дужан у исто време постати члан друштва са улогом од 50. динара. Налазећи, да су друштвена правила, која је Министар Унутрашњих Дела потврдио на основу т. 7. §. 122. еснаФске уредбе, обавезна за све каФеџије и механџије у Чачку и околини, — начелство је решењем својим под № 17491/902, наложило Малиши Н. и осталима: да, у остављеном им року положе своје чланске улоге. Ово решење начелства одобри и Министар Унутр. Дела као умесно. Поводом овога поменути каФеџија са осталим својим друговима, обрати се жалбом Државном Савету, наводећи: да правила друштвена немају ослонца у закону, и да као такова не могу имати обавезну силу за оне механџије и каФеџије, који неће да постану чланови удружења. По расмотрењу овога предмета, — Државни Савет, — примедбама својим од 14. маја тек. год, № 4169. — поништио је Министрово решење, налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: »Кад жалитељи не пристају ла плате члански улог за механско-каФанско удружење изговарајући се, да их пе вежу друштвена правила кад они не пристају да буду чланови удружења, — онда полицијска власт, није била надлежна, да по тражењу удружења предузима мере за наплату ових улога, — већ је требала упутити удружење да се са својим траженем обрати надлежном суду, те да суд ово питање расправи сходно правилима друштвеним. Полицијска би власт могла предузима потребан корак за наплату ових чланских улога, само по пресуди судској, иначе не; јер овај случај није предвиђен прописом §, 465. грађ. суд. поступка, по коме полицијска власт пристугга наплати без судске пресуде.® Ове примедбе усвојио је и Министар Унутраш. Дела.

СЦЕЦЦЈАЛИСТА*, (свршетак) — Да! Сасвим гачно ! Има такво дугме, и ако се претисне, каса се заиста отвара без звука! — сети се сведок. — Видите! — обрати се Павлопуло суду, — ја боље знам његову касу него он сам! Павлопуло је одрицао свако учешће чак и у спреми убиства. — Зар сам ја за такву глупост способан?! — узвикивао је он страсно и убедљиво, — нашто ми? Ја слава Богу имам своју специјалност! Тако је и рекао: »слава Богу.« И тако је често и са таквим усхићењем спомињао своју »специјалност, да га је председник на крају крајева запитао: *) Из Сахалииа од В. М. Дорошевнча.