Полицијски гласник

полкцшеки ГЛАСТШК

овако заклето лице, доцније збиља дознало што о стварима, које је обећало показати, па то не показало, онда би стојао деликт из § 275. каз. зак. Умишљај учиеиоца изискује се у моМенту радн>е или нерадње, противне обећап>у у заклетвп. Како је о.ткривајућа заклетва из § 302. грађ. суд. пост. једни.м делом асерторска, а другим промисорска, то овд( ч изузетно може пастунитн реални стицај кажњивих дела из § § 26 Ј. и 275. каз. зак., ма да је свега једна заклства положоиа. По нашем § 275. каз. зак., овдо је предвиђеп још један мањи преступ прекршај простога обећан.а. Шта се тиме хтело рећн није јасно, а наш коментариста Цепић вели, да је то просто обећање — оно< о коме говори наш § 270. каз. зак.. т. ј. Лажно уворење место заклотвс. То би, дакле, могло бити . н.еко обећање, без заклетве али примена љегова није.проппсана никаквим законом. Сем изнетога, прекршај заклетве, радњом или нерадњом, противном обећању у заклетв>г, може се учивити нарочито прн положеној чиновничкој или војничкој заклетвп и т. д., али такав прекршај није овим законом обухваћен. 12.) Крнтички поглед на одредбе нашег казн. закопика о деликтима кривоклетства. У току нашега написа више смо пута истпцали погрепшост наших законских прописа о овим деликтима, а и на другим местима, где то нисмо учинили, то се може пзвести као ковзеквепца овде изнетих погледа, основаних на мишљењима угледпих правника. Ирема изнетоме јасно је да и у овој матери.ји, као и у опште наш казнени законик, изискује озбиљне реФорме, по у детаљније разлагање о тој ствари не ми, слимо овде__улазити. < Наиоменућомо још само, да деликт, иредвиђенп у пропису § 276. каз. зак. није \пишта друго до лажно уверење мссто заклетве, специјализирано на случај, у томе закону иредвиђени. Ова је одредба у веинкој противности са општим пронисом § 270. каз. зак., који важч у опште за лажна уворења место заклетвс. Код овога деликта изнели смо, да се он има да примени на лажне исказе сведбка при поротнрме поступању, када бп ови сведоци од стране сгранака били ослобођени од полагања заклетве. Тако ће се по овоме закоиу (§ 270. каз. ^ак.) овакви лажни сведоцп казнити казном свега до 6 месеци затвора и то без губитка грађанеке части. Противно овоме, лажни сведоци и вештаци по грађ. парници, у овоме истом случају, казниће се по § 276. каз. зак. казном до 5 година затвора и губитком грађанеке части. Овакво статујирање казни сушта је иронија од правосуђа. 91 ) Најзад утвр^ујемо да у нашем напису шсмо ништа парочитога говорили о слу1 ају, предви!)епом у § 274. каз. зак., али ]е и та материја обухваћена нашим разлагањем и ми држимо да ова нарочита

одредба о томе није у закону ни била потребна, кад већ стоји пропис т. 2. § 269. казн. зак. Зарад наших читалаца који не би имали при руци немачки казнени законик или би се служили само срнским језиком, ирикл.учујемо овде као додатак српски превод IX. одељка каз. зак. за царство немачко од 15. маја 1871. год. ДОДАТАК ДЕВЕТИ ОДСЕК Кривоклетство. § 153. Онај коме је понуђона, повраћена или наложена заклотва, ако се са знањем криво закуне, да се казни робијом до десет година. § 151. Иста казиа да постигне и онога, који пред каквом влашћу, падлежном за иримање заклетви, оа знањем даде лажну свсдоџбу или лажно вештачко мнсње, па то и заклетвом потврди или који заклетву дату пре свога саслушања повреди давањем лажне сведоџбе или лажног вештачког мнења. Ако је лажна сведоџба или Ђештачко мпење дато у каквом кривичном продмоту па штету оптуженога и овај осуђен на смрт, робију или другу какву казну лишења олободе, већу од 5 година, да се казни робијом испод три године. § 155. Као полагање заклетве сматра се: 1.) Кад члан каквога верскога друштва, коме закон у место заклетве допушта уиотребу одређепих потврдних Формула, даде изјаву са потврдном Формулом тога друштва. 2.) Кад нарпичар, сведок или вештак, који је већ положио заклетву, у истоме својству, иозивајући се на већ рапије положену заклетву по истоме предмету, даде уверење или кад вештак, који је као такав једном за свагда заклет, даде уверење по тако положеној заклетви. 3.) Кад државни службеник, позивајући со на своју службену заклетву, даде уверење. § 156. Онај, који пред влашћу, надлежпом за примање каквога уверења место заклетве са зпањем даде лажно такво уверење или позивајући се на такво уверење са знањом покаже неистину, казниће се тешким затвором од једнога месеца до три године. § 157. Ако се сведок или вештак учинио повиним кривоклетства (§ § 154, 155.) или лажног уверења, датог у место заклетво оида ће му се заслужепа казна свести па полавину, па и до четвртине: 1.) Ако би његово истинито казивање могло повући кривично ислеђењо противу њега самога, због каквог злочина или преступа, илн 2.) Ако је онај, који је учинио исказ, учииио истп у корист какве особе, у погледу које је могао да одрече изказ, али није био обавештен да то можо учипити. Ако је прома овоме заслужеиа казна, робнја испод јсдне годнне, оида се иста има преобратити у казну тешкога затвора, према сразмери у § 21. § 158. ИотсЈ такво свођење казне наступа и онда, кад опај, који се учпнио

повиним кривоклетства или лажног увер^ња, датог у место заклетве, ову изјаву опорече код исте власти, код које ју је и дао, про него што је учињена достава противу њега или пре него што би се про тиву њега повела кривична истрага и пре пего што је пастала правна нггета због лажног исказа, за кога другога. § 159. Ко иредузме да. другога наведе на кривоклетство, казииће се робијом до пет година, а ко предузме да другога наведе, да са знањем даде лажно уверење у место заклетве, казниће се тешким затвором до једне године. § 160. Ко другога наведе на полагање лажне заклетве, казниће се тешким затвором до две године, поред којега се може осудити и на губитак грађанске части, а ко другога наведе на иолагање лажпог уверења у место заклетве, казни ћо се тешким затвором до шест месеци. И покушај је кажњив. § 161. При свакој осуди због кривоклетства, изузев случајеве из § § 157. и 158. има се изрећи и губитак грађанске части, а сем тога има се изрећи и стална песпособпост осуђепога да се као сведок или вештак под заклетвом саслушава. У случа.јевпма § § 156—159. може се поред казне тешкога затвора изрећи и губитак грађанске части. § 162. Ко намерно учини што противно заклетви сигурности, датој пред судом или датом обећању у откривајућој заклетви, казниће се тешким затвором до две године. § 163. Ако је која од оних радњи означених у §§ 153. до 156. учињена из нехата, онда долази казна тешкога затвора до једне године. Кривац се неће казнити, ако опорече свој лажни исказ код оне исте власти, код које га је и дао, пре него што би зато био достављен или би противу њега била новедена кривична истрага и ггре него што је из његовога лажнога исказа настала правна штета за некога другога. „0 ПЕКАРНИЦАМА У СЕЛИМА" *) У 49. Бр. „Нолицијског Гласпика" под горњим насловом, г. Мих. Протић, расправљ.ао је пптања : а) да ли је законом дозвољено подизање самих пекарница и у селима, без иарочитог одобрвња.; б) да лп је рад држ. власти, које забрањују то нодизање сагласап закону, и в) да ли у опште треба дозвољавати подизање пекарница и у селима п поред држ. друмова ? И пошто је утврдио: а) да законом није забрањено подизање тих пекарпица — „аогито нема за.к. наређења да се забрањују — и б) да „забрањивање пекарских радња у селима на основу § 7. и 8. уредбе о механама, ма да су таква решењч одобравана од сгране више власти — ни]е законски оиравдано, али јо у опште...... ум^сно, иравично и иаметно (но само треба претходно о томе донетн за*) Курзив је свуда наш.

9/ ) Види о овомо и комсптар Ценићев код § 270. каз. зак., но при томе треба имати на уму да је исти писан пре пашег закона о поротп.