Полицијски гласник

СТРАПА 424

ПЈОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

1П'ОЈ 51 и 5-2

кон) к — износи своје мишљење због ко^а је „умесно и аравилно <( ово забрањивање. Разлози су му: 1. Што се »њима штете интереси сопственика механа, који већ имају пекарнице....« 2. Што би право сопствеиика тих механа, било илузорно, јер им то право о подизан.у пекарнида проистиче из зак. дужности...." 3. Што их пе изазива стварна потреба; што се ту скупљају људи ради иоћног седења, коцкања и т. д., и 4. Што би се пекарнице украј путева толико иамножиле „да би била пекариица до пекарнице. а то неће бити добро ни за јавну безбедност." На расправу овога, г. Протића је побудило учестано подизање пекарница поред окр. и ср. друмова, те мисли да би најбоље било ово регулисати нарочитим законом, пошто су многе власти „у недоумпшГ' те не знају како да поступају, јер док једие забрањују подизање ових покарница и лицима која имају пекарско право, друге то не чине....

Пра свега, ниједна власт гте сме бити »у нодоумицн« да ли могу иостојлти саме пекарпице у селима, кад су лицо која пекарску радњу упражњавају, испунила услов из § 3. уредбе о еснаФима. Ова је проФесија законом дозвољеиа (в. § 92. тач. 6. уредбе). Никаквим специјалним законом није сужено право пекарима, да могу подизати и обављати радње и у селима (као што је то случај у зак. о сеоским дућапима и уродби о механама). Кад тога нема, онда не може пи речн бнти о каквој недоумици. И, забрањивањо лицима, која су исиунила услов из § 3. уредбе о еснаФима, да по.дпжу некарпице у селима и у њима раде, а па основу §§ 7. и 8. уредбе о механама, скроз је пезаконита радња. Оваквим поступком дотичпе власти крње права једном реду друштвеном, која је закои тако јасно огарантовао, (в. четв[)ту главу уредбе и § "2). Чак је непотребно да се у овом пнтању ишта регулише — расписом. Поступак приликом подизања и отварања ових пекарница прост је. ЕснаФско право, пријава власти, пријава за порез и пишта више. По пашем мишљењу никакав нарочити заком, никакве зак. допуне иису потребне радп регулисања истакнутих питања у том напису. Ми со можемо само радовати овој појави — подизању, па ма то било и у пајвећем броју, пекарница у у селима и поред друмова. То је утешна појава, која доказује да је наше друш■гво коракнуло унапред. Мпоге п мног^ болештине, које су народу келика зла панеле, неће имати оних дпсиозиција за ширење које су имале н још имају услед иебрежљивости сеоског становништва, услед његове инднФерентпости према чистоти, па чак н онда, кад и храну справља. Ппсу све редуше у свпма домовима чисмепке .. А кад полиција врши своју дужпост како треба, онда пекарпице по селима могу и морају битн само од благотворног утицаја и дејства. Бојазан, да ће се у њима скупити и проблематнчне личности, оправдана је у толико, ако

власт. која је позвана да штити личну и имовну безбедност, буде препебрегла свој позив. Само у таквом случају, лекариице могу бити опасне по јаван ред и безбедност, као што су у таквом случају опасни по друштво н дућани, ковачпице, механе, каФаке, крчме, па и невине абаџпје, пннтери и др. код којих се такође свет скупља. Корнст од такса, које би пекарнице плаћале, по држ. касу била би незнатпа према користи коју пекарнице пружају народу. У правој и чпстој храни основ јс и здравља народног; не рушимо те основе, всћ их учвршћујмо. Не нападајмо сооске пекариице већ озбиљиију пажњу обратимо па сеоске крчме и бесправно крчмење лића где лежи највеће зло нашега друшгва. Према свему овоме, мишљења смо: да није ни умесно, ни аравично, ни иаметно забрањивати подизање пекарнина у већем броју по селима па ни поред друмова. Н. Вани*.

ПОРЕКЛО И ПРИРОДА КРИМИНАЛИТЕТА Енрико Фери (свршетак) * * * Остављајући иа страпу мншљење класичне школе, по коме злочин, као последпца пндивидуалне слободне воље, иема у себи иичег бполошког и социолошког, о природи и пореклу злочина ностоје више објашњења п теорија крпминалних аптроиолога Пре него што бисмо изложили наша мишљење о овом важном питању, потребпо је да претходно испитамо ове теорије које су, одмах додајемо педовољне, да одговоре намењеном циљу, јер губе из вида ваагност иаучних познавања органских и нсихолошкнх каракгера злочпнаца, који су најглавнији и најилоднији задатак криминалне антроиологије. Оно што је нарочито потребно криминалном соцнологу за извођење правних и социјалних закључака, то су Фактори криминалитета, способни за позитивна посматрања са гледишта биолошког, физичког и социјалног. То су склоности и темпераменги, више или мање ненормални, па према томе и за поправку више или мање подобнн, код различних категорија злочинаца из којих криминални социолог изводи закључке о различном поступању према њима. Једна од најоргиналнијих криминалноантрополошких теорија јесте, нема спора, опа коју је па криминално-антрополошком копгресу у Риму (1885) заступао славнп анатомист Албрехт , и ио којој злочипци, одликујући се склоностима, навикама и органским карактерима животињског света, представљају нормалниживот природе, којн је оличен у убиствима и крађама, док је владање поштених људи, услед аномалија у нрнродном роду, само један изузетак. Лако ми је било одговорити, уз једногласно одобравање свију присутних (на конгресу) да се ово парадоксалпо схватање још и може допуститн у упоредној

анотомији универзалног живота, али да је оно аисолутно лишено сваког остхова у животу људском, као једине полазпе тачке за криминалне антропологе и сициологе. Пошто у данашњем друштву има пеоспорно више иоштеиих л.уди него злочинаца, то је јасно да ови последњи представЉају изузетак услед биолошких и социалних анормалптета. Још сам додао, да и са гледишта упоредне апатомије није тачно твр}>ење : да су убиства и крађе нормална појава код животиња, пошто њихова акција, која одговара човечијем убиству, није убиство кад једну животињу убије ма која друга животиња, већ само онда кад је убије животнња која припада истој врсти. Према овоме, као год што се пе сматра као убиство кад човек у циљу хране, убије једног сисара, исто тако не може се казати да месождер врши анти-природни акт кад убија травоједа. Немогуће је, дакле, тврдити, да се нормални универзални жнвот састојп у убиству, крађи и т. п. Идеју, по којој је злочин нормална акција заступао је недавно. са гледшита чисто социјалног, п ДиркхаЈм, који, из Факта што се злочии маниФеетује у сваком људском друштву, закључује: да је он Феномен нормалне социологпје, Фактор јавног здравља, нераздвојни део здравог друштва. Пре свега, као што је то већ приметио Галероти, Диркхајм пада у контрадикцију, кад тврди, у исто доба, и да је злочин нормална нојава и да злочинац може бити ненормално створење, из чега излази да продукат једне пенормалне лнчности може бити нормалан. Али је очигледно, п поред овога, да је Диркхајм, допуштајући нормалпост злочиначког Феномена, номешао нормалност и сталност једног социјалпог Флкта, док, међутим,један социални или биолошкп Факт може у псто доба бити и сталан и иецормалан, ако се јавља у мањем броју олучајева. Кад би се усвојило мишљење Диркхајмово, морала би се и ^ама болест сматрати као Феномен биолошко нормални, пошто су се болести јављале у свима временима, на свима меотима п код свију органнзација. Позитивни критеријум лежи, на прогив, у већиии нли мањини случајева, које представља један нли други Феномен за сваку социјалпу групу. Ево због чега је оцеубисгво, које се у Еиропи и Америци смагра за страшан злочин, допушгено код Багаса па Суматрп, па се, шта више, у неколико сматра и као дужност. Што се тиче тврђења Диркхајмовог, да је злочин Фактор јавног здравља, и ако је Тард,заборављајући разлику између Факта' пормалног и Факта сталног, био веома скандализован овом ндејом, ми мислимо, да се донекле може донустити, као што је то већ учинио Ломброзо, да злочии у пеколико може нмати и корисних последпца за друштно онако, исто као и болест у организму личности*). И сам је геније дегенеративна непормалносг, али је готово увек од користи друштву, пошто представља еволутивни облик дегенерације, док су злочин и лудило који су инволутивни облнк дегеперацнје, *) Сошђгозо: 11|е81пспГа1и <1и,о«ше, с1апз 1а ЗЧоиУЈШ Кеуие, 1895.