Полицијски гласник

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34.

И, ако је тачно, да се повратници нарочито регрутују из деФектиозних, из исте класе, групе па чак и Фамттлије, онда је очигледно даблаговремени заједнички рад администрације и правосуђа у корист ових група и Фамилија, мора произвести најобилније и најбоље резултате. Поменули смо, да је потребно остварити и неке васпитне реФорме. Транс 1'ормација методе народног васпитања, која се врши на очиглед свију нас за нормалне, показује нам пут којим треба ићи кад је реч о ненормалним. Још пре 50 год. УШог Нидо казао је: »Напуните школе па ћете испразнити затворе®. Зашто су Факти демантовали ово прорицање? Зато што је основна настава за ово пола века била вербална и помоћу књига. Била је велика илузија претпостављати да ће само читање, писање и рачунање бити довољни, да једном човеку из народа послуже као средство егзистенције. Била је илузија веровати, да вербални израз може створити мисао, док је он само њен реФлекс. Читање, писање и рачунање инструменти су. Без њих се не може бити, али су то ипак инструменти. И, као год што само притежање чекића не означује у исто доба и доброг столара, исто тако ни само читање, писање и рачунање не чине одраслог способиијим, нити му уливају више самопоуздања. Суштина је у начину употребе инструмената, а он се не учи из апстрактних задатака, већ између акције, додиром са живом стварношћу, радом руку и очију. Данас педагози већ акцептирају резултате Физиологије и психологије. Они добро знају, да се помоћу еластичности и гипкости метода; помоћу слободног опхођења проФесора са ђацима, као и помоћу одсуства Формалности изазива воља и иницијатива. Ове истине познате су већ одавно, али никад нису изгледале очигледније но за време наше економске револуције, која је из основа изменила услове радничког васпитања. Никад се није боље увидело, да детету из народа, поред извеоног ритма мисли, треба још дати и извесан ритам живота; никад се није боље увидело, да Формација младог радника мора у исти мах бити и практична и теоријска. проФесионална и вербална. Удаљење од овог принципа имало је за последицу кризу ученика, која је такође један од узрока моралне кризе младежи. 0 тога се готово свуда: у Швајцарској, Немачкој, Аустрији и Сједињеним Америчким Државама почело враћати обвезном учеништву, а у Француској је већ поднет и законски пројект у овом смислу. Обавезно проФесијонално васпитање човека из народа исто је тако основни елеменат његовог живота, као што је трговачко, техничко, правно и лекарско васпитање основни елеменат за живог буржоазије. И кад за буржоазију, која се занима слободним професијама, данас нико не спори потребу обавезног учеништва, онда како је може спорити за дете из народа ! Ове ствари у тесној су вези са мерама, које треба предузети у корист не-

нормалних, Само што према њима постојн једна заблуда — да су неспособни за поправку. Искуство, међутим, доказује, да је и код њих могућна извеона техничка адапција, и ова се већ врши у Енглеској. Оно што је код ненормалних у овом погледу најглавније. то је, да се узму у заштиту још у детињству, и да се чувају све дотле док то захтева њихова и јавна сигурност. У Сједињрним Америчким Државама и у Енглеској дефектиозни у првом степену интернирају се у азиле, понекад још од треће године старости, н остају тамо увек преко пунолества. Ово интернирање пема ничег заједничког са класичним школским режимом. Интернирано дете потчнњено је сталном васпнтном режиму, као год што би у болиици било потчињено сталном медицинском режиму. Читању, писању и рачунању за ненормалне не придаје се тако много важности. У место тога, њвхови васпитачи и васлитачице полажу много на песму, гимнастику, игру п уобичајене навике њнховог духа и тела. И не покушава се, да се ненормални уздигну на виши ниво, већ се, према њиховим способностима, развија код њих оно што се може развити. У сваком живом бићу, па чак и у најнижем, има увек извесне виталне енергије ; треба је само открити и изазвати. Што се тиче методе, која се примењује на ове непотпуне мозгове, то је она коју Ргоебе1 препоручује за малу децу. Изгледа, према изложеном, да се за тешко дегенерисане не би могло ништа учинити, и да су они унапред осуђени на пропаст. То, међутим, не стоји, јер је и за њих већ нешто учињено. Америка, пошто је била колевка режима казнених завода, постала је модел азила за тешко дегенерисане. То су огромне колоније за рад или азили Фермови, у којима се оваква деца употребљују за домаће послове и башту. Мушкарци плету корпе, израђују четке и боје намештај, док женске шију, перу рубље и помажу у кујни.С њима се поступа благо и човечански; хране се здравом храном ; слободни су да говоре, ходају и да се забављају. На све ово веома позитивни духови могу рећи: Зашто толико труда и жртава за тако мало резултата и због некорисних створења? Без обзира на идеалну дужносг братства и помоћи, која је дужност у толико већа у колико је створење за заштиту слабије, резултати нису незнатни. У Белгији, једно ненормално створење, пошто не може нигде успети, свршиће са злочином, отићиће у затвор и коштаће много новаца, док у Сједињеним Америчкнм државама оно неће постати злочинац, нити ће свршити у затвору, већ ће срећно и спокојно живети у заједници са илузијом о социјалном животу и о испуњењу социјалтге улоге. На овај начин решен је нроблем. Ненормално створење не подвргава се казни ни патњи, а слобода му је ипак одузета. Пласирање дегенерисаних жена у сличне азиле имало би још једну корисну по-

следицу — саречавање наследне дегенерације. * * * Два су приговора који би се могли истаћи против остварења изложеногплана: злоупотребе и заблуде с једне, и огромни трошкови с друге стране. Несумњиво је, да се треба бојати злоупотреба и заблуда, као и да треба предузети мере у циљу њиховог спречавања. Ради овога требало би образовати локалне инспекционе комисије, хоје би биле од неоцењене користи властима у избору мера за заштиту ненормалиих. Што се тиче трошкова, довољно је позната ствар да трошкови превентивни смањују трошкове репресивне. Подносећи извесне жртве, ми ћемо у знатној мери смањитн опасност од криминалитета. Несумњиво је иак, да су општа заштита детињства и специјална заштита деФектиозних и дегенерисаних једпно средство за редуциран.е ове опасности, Не треба ни помишљати, да со криминатитет може потпуно уништити. Као год што јс немогућно уништити ратопе, болести и остале друштвене несреће,'тако^е пи криминалитет не може уништити. Каже се, да је од свију мистерија које нас окружују, присуство зла на земљи најнеобјашњивије. Ми мислимо да би једна друга ствар била још необјашњивија: то би био свет у коме зло не би постојалло, у коме би ми сви били савршени, у коме не би било ни наде ни жеље, и у коме би ми, најзад, проводили живот дивећи се један другом. Није наше да овде објашњавамо присуство зла на земљи; главно је да оно постоји, и да ми имамо дужност да лечимо људска несавршенства. А један од најтежих облика природне иатње, који је основ криминалитету, јесте, несумњиво, умно и морално несавршенство и инфериоритет. ПОУЧНО - 3А.БАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ

I Обешена за шарку. Једног јутра једна новост запрепастило је Париз, у најмању руку један део парижана, који често посећују салоне, позоришта, елегантна места, јер иста беше неочекивана. ужасна и невероватна. Та је новост самоубиство лепе гроФице Долорес де Сексто. Има већ неколико месеци како она живи у Паризу, где јој муж беше атагаиран при шпањолској амбасади, и својом лепотом и елегантношћу беше она тамо привукла општу пажњу. Тек што је наиунила двадесет пет година, лично врло богата, по причању милионарка, обожавана и слављена свуда где прође, настањена у најлуксузнијем хотелу у „Елисејским Пољима", близу места »Копс! Рош1; с( , имајући коње, кола, ауто-