Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 221

од радника на каналу, и то само преко дана. Поред овога, јавни пут скоро је закрчен колима и робом, под којима се човек може лако прикрити. Не треба се, према овоме, ни мало чудити, што су човек и дете прошли неопажени овим путем. ( наставиће ск)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине"островичке, у срезу нишком, актом својим Бр. 851, пита: »Суд ово општински, као претплатник листа, моли уредништво за обавештење: Актом проте округа нишког од 19. новембра 1909. год. Бр. 1458, а према наредби Духовног Суда Епархије Нишке од 9. новембра 1909. год. Бр. 7206, наређено је суду и одбору ове општине, да изврши избор тутора за цркву островичку за 1910. и 1911. год. Суд и одбор ове општине, на основу горњег наређења, у својој одборској седници на дан 26. новембра 1909. године Бр. 1548, извршио је избор тутора и изабрао Милутина Раденковића за првог тутора, а њему за замењеника Голуба В. Јовановића, оба овд., и одлуку спровео начелнику среза нишког на одобрење. Среска власт исту одлуку одобрила је и вратила суду овом на даљу надлежност. Кад је суд изабране туторе позвао и избор им саопштио, они су изјавили: да се избора не примају, па су потом и оставку поднели суду и одбору са молбом, да им исту уважи и на њихово место изабере друге туторе, пошто су они самци. Одбор општински у пуној својој седници од 8. маја т. г. уважио је оставку молиоцима и на њихово место изабрао друге туторе — Мича Цветковића тежака за првог тутора, а њему за спомоћника Косту Раденковића, учитеља оба овд. Кад је суд одлуку спровео начелнику среза нишког на одобрење, он је својим решењем од 11. маја ове год. Бр. 7415, задржао од извршења. из разлога, што одбор није извршио избор тутора у споразуму са месним свештеником по чл. 43. тач. 5. зак. о црквеним властима. По предњим примедбама среског начелника, одбор општински поноваусвојој пуној седиици 15. јуна ове године у присуству свештеника, понова је изабрао напред именоване за туторе цркве островичке, имајући у виду напредак цркве. Месни пак свештеник на избор не пристаје што је то и изјавио. Суд је и ову одлуку спровео среској власти на одобрење по чл. 85. закона о општинама, алп среска власт услед ове несугласице између одбора општинског и месног свештеника, спровела је ову одлуку Духовном Суду Епархије Нишке на мишљење. Духовни суд, актом својим од 6. јула т. г. Св.Бр. 4613, одговорио је среској власти, да по тач. 5. § 43. код члана 97. закона о црквеним властима, туторе црквене бирају општинари и кметови у спо-

разуму са месним свештеником, и среска власт актом својим од 7. јупа тек. год. Бр. 10.681 наредила је суду овом, да по овој напомени поступи. Према свему овоме, а услед несугласице између општинског одбора и месног свештеника, суд овај не зна шта сада да по овоме ради?!« — На ово питање одговарамо: Чланом 43. тачке 5. закона о црквеним властима источно православне цркве у Краљевини Србији условљено је, да се избор црквених тутора врши споразумно са месним свештеником. Овај споразум условљен је, несумњиво због тога, да на положај црквених тутора не би дошли људи, који су са свенггеником у непријатељству, те би због таквих личних одношаја био у опште онемогућен заједнички рад око унапређења и чувања црквених интереса. Самим тим, што се тражи споразум свештеника са судом и онштинарима (одбором) казује се: да закон не дозвољава неку превагу ни једној ни другој страни, него тражи да ове нађу људе поштене и честите, којима ће интереси цркве бити нзнад свију других обзира. Према овоме, ако је свештеник навео оправдане разлоге против избора нових тутора Миче и Косте, одбор је требао да предложи друге такође часне људе, па би се тако срели и задржали на људима, који не би били противни ни једној ни другој страни, а ипак би достојно заступали интересе цркве. У цео овај рад није требало уносити личне обзире нити што друго, и онда би избор, који је наређен још новембра месеца прошле године, давно и давно био завршен. Нека, дакле, суд и одбор закажу нову седницу за овај избор, на коју ће позвати и свештеника, па нека се споразумно и изаберу тутори. Ако би свештеник у опште био противан споразуму, што је тешко претпоставити, јер и на њему лежи дужност да води рачуна и штити црквене интересе, онда нека одбор и суд изаберу нова лица, која до сада нису бирана, па нека уз пошиљај одлуке среској власти констатује да свештеник није изашао на сусрет споразуму. Ако Духовни Суд не би био задовољан ни овим избором, онда њему неће ништа сметати, да се нов избор изврши или у присуству кога његовог органа или у присуству среске власти, и тако констатује: ко омета правилан избор тутора суд и одбор или свештеник, па ће према томе наћи излаза из ове ситуације. II Суд општине медвеђске у срезу трстеничком, актом својим Бр. 2305, пита: »У спору Проке Ковачевића противу Боривоја Р. Здравића овд. суд овај донео је пресуду: да се Прока Ковачевић допуно закуне, да је туженоме дао један шпархет и да му овај заиста није нлатио 30 дин. па ако се тако закуне, онда да му тужени Боривоје плати 30 дин. накнади таксу и плати дангубу. Не закуне ли се Прока, онда се од тражења има од-

бити и да плати Боривоју 1 динар дангубе. Ову иресуду подписали су само вршиоц дужности нредседника суда и један кмет. Други кмет и деловођа нису потписали пресуду. Пресудаје саопштена Проки и туженоме, но саопштење није оверио ни један часник општииски. Међу тим пресуду су оверили два присутна грађанииа, пошто је тужени Здравић неписмен. Када је тужени Здравић позван да присуствује заклетви Прокиној, он је изјавио да му пресуда није ни саопштена. Суд моли за објашнење : 1., Сматра ли се ова преоуда за извршну или не; и 2., може ли суд над Проком извршити заклетву или не, или треба донети понова пресуду или не ?« — На ово питање одговарамо: По § 13. грађанског судског поступка, саопштење пресуде утврђује се на тај начин, што то оверава председник или његов заступник ако су писмени, иначе што се то чини у присуству писмених грађана. По томе, што је закон условио прво оверавање од страае председника или заступника, па тек у другом реду дозволио могућност саопштења на друг^и начин, несумњиво је овај други начин неправилан, и био би повод да се пресуда доведе у питање, да је дотични изјавио жалбу у законском року. Пресуда не би одговарала закону ни по томе, што није потписана од стране још једног кмета и деловође. Али кад је саопштење макар и неправилно извршено, па он није употребио право жалбе у законском року, онда је пресуда извршна и треба је извршити. Ну пре тога свакако треба сазнати од оних, који су потписани као присутници, да ли је саопштење одиста извршено или не. Ако би био овај последњи случај, онда пресуду не извршивати, него дати туженом право жалбе •— извршити ново саопштење. III Парох седларски, актом својкм Бр. 51, пита: »19. јуна тек. год. унутио сам један акт под Бр. 44. начелству округа пожаревачког. Пошто је исти акт нрешао више надлештава, нриспео је, напослетку, начелнику среза ресавског, који га упути суду општине седларске, са овим налогом: »Предњи акт саопштити пароху седларском па потом га вратити." Суд општине седларске позвао ме је у судницу па завевши акт ставља нањему: »Данас 7. јула саопгптено ми је <( . долази потпис мој оверава Председник суда Н. Н. Том приликом скренуо сам пажњу, да је ово обична администрација, да ово није акт неког грађанског сиора, и мишљења сам. да је суд требао, но поштанским правилима, завести акт у експедициону књигу, послати га мени, да га заведем у мој деловодни протокол. па потомвратим.