Правда, 06. 04. 1934., стр. 14

П Р А В Д А

6-IV 34

> / <Ј- : . Ј

Нл лецкш про.кти >«м еунцу одр*авају се у целлЈ ФранцуосоЈ Сншш.тнстттке грке. Фантастнчна карнјера ннтернацноналне варалнце Елеоноре Лнберман Краћа скупоценог накита на Азурннм обалама Уместо роби ]е — душевна болница

Точак се стално окреће... Царица Катарина и н>енп л>убимци Руска царича Катарина Друга није нимало шгедела своју цзрску милост према људима који су јој се допадали, као др- . жавниш!, политичари или само ли оглас, у коме принц Брнст као — иушкарци. | Виндишгрец, праунук аустрис* Али коликогод је била издаш "рг цара Фраше Јосифа и белна у давању поклоиа шојмм л>у, гиског краља Леополда, саопбнмцжма, исго толико је била штава бечкој публици да је у несталиа према љубљмциша н улици Мариахилферштрасе бр. врло често и.х је мен>ала. I 101 отворио „мешовиту тргоУ прво време б«о је царичин вин 5" • У К0 Ј°Ј ће се претежно љубимаш Орлов. Он је уживао продавати бакалска десертиа у свима почастима н добпјао Р об ? « ста Р а вина - 0н п03ива Ј Ј своје познанике и пријател>е и целу бечку публику да код ње.|Га пазари. Једиом речју, принц Је постао бакалин. У~то"дова, док је царичниа' ^ 80 К Р аз Уме се, у Бечу н™ јемпг на зазва -™ на Ј већ У селзацију Сви се су веровали да Је принц Ернст од Виндишгреца дао само своју фирму, своје име ради рекламе,

од царице кнежевске поклоле. Али када је пао у немилост, до шао је друти љубимац на р>ед Потемкин.

Париз, априла. На СЈ "нчаној Азурној обали у Болу, у хотелу де Бретањ, који се налази на Тргу де ла Шапел, отсео је једног јутра илади пар. Она је била ванредна лепотииа, а он иушкарац отме

познала Је по једној објављеној фотографији. Француске власти тражиле су екстрадацнју Елесхноре Либвриан. Али један телеграм, коЈи Је ститао из Берна, саопштио је полицијн у Сен-Незеру ди

не спољашности. У почетку, ве-1 је Елеонора побегла. Приликом ровало се да је тај илади брач-1 спровођења из Женеве у једну ни пар стигао ооаио да прове-'другу швајцарску варошпцу, Б де „медене иесеце". Али, извес! леонора је умолила полицајца, ним индискретностииа убрзо | који је спроводио, да јој дозво се сазнало да је она госпођица ] .1и да руча у вагон-ресторану. Фернанда Лерије, по занимаљу Овде је она, у једном тренутку, пријатељнца једне врло утицај- ј када се тоие нихо није могао не личности из Париза. Овај надати, разбила прозор вагона њен иоћни заштитник био је ј и прогутала неколико парчади утолико неспретан, што је није' разбијеног стакла и дршку од повео у иносгранство. Она је,' једне сребрн: кашике. Морали међутим, искористила дуто оче'су је однети у прву болницу' кивану прилику и са својиијради операције стоиака. После младим пријатељем, једнии се- ј срекно свршене операције н ка-1 кретаром парламента, склонила' да се већ прилично опоравнла

милост прелазила оа Једнаг другог љубимци, оре-чи су Орлов и Потемкин на степеии цша цароког двора. Орлов је излааио из двора, Потемкии је долазио. Потеикин упита: — Шта «1ма ново у двору? Орлов му је одговорио: — Точак се стално окреће... — Шта хоћете ти.ме да кажете? Зачуђено упита Потемкин. — ХоКу да ка!жеа1, — одврата Орлов, — да се ви сада пењете горе, а ја си-тазиш доле... « ПРВА КАТОЛИЧКА ЦРКВА СА МОДЕРНО УРЕЂЕНОМ

Бечки бакалин царске крви „Трговина мешовите робс принца Виндишгреца" Праунук цара Фрање Јосифа најмлађи трговац у аустријско] престоници Беч, априла. |зетак. Када је добио обртницу, Ових дана појаоио се окоро претставник власти му је узео у свнма бечким листови.ма ма- ј п - е таксе и упитао та да ли му нови посао осигурава толи ко, да иоже да плати кирију и порез. Ако није сигуран за то, боље да не вади обргницу. Специалитети принчеве бакалнице су стара маџарска, ита .тијанска и француска вина у за печаћеним боцаиа. Принц-бака лик тврди да је то вино из цар сиих. краљевских и аристократских подрума. а најилађе вино Је старо најмање тридесет година. Принчева тетка маџарска кгеииња Лоњај, кћи бел гиског краља Леополда Другог, има огромие вннограде у Маџарској и подрумв старога вина. По свој прилици баба шаље своме унуку своја десертна вина радн продаје. Принц Ернст је у последње вреие необично осироиашио и нужда га је натерала да отвори нову бакалницу. I Аустриски бакали се необич но поносе својин најмлаћим ко легом и већ се спремају да га на својој идућој друштвеној скупштини изаберу за почасног претседннка. ДА ЛИ ЈЕ ЕВРОПА МАЊЕ ПОБОЖНА ОД АМЕРИКЕ? Ово питање гкхггав-Ђеж) је не*

да би радља боље ишла, а да у ствари он нема никакве вс« зе са новом бакалницом. Али када су брзоноги бечки репортери дојурили у бакалницу у Маријахилферштрасе 101 са највећим запрепашћењем су утврдили, да иза тезге у радњи стоји главом сам принц Ернст и вредно савија штаницле за брашно, пиринач и шећер. У томе је >*шла и нека служавка у радњу и принц је усрдно послужио своју муштерију, пазе*

АМБУЛАНТОМ. - У Берлнну ћинеобично навагуда 'небу-1 °®° ™ тањ< П0СТ « |Л|0 * не * јс надавно саграћена ноаГа ка- д" 1 више дааж > * вези 02 Р а;шом у Ез Г" толичка црнва, прва црква која Фото . репорт6?и су замолили ТТ Ам®т!Г^иц1 Ж Ј ЖиГ^ Де ^ приниа Ја нм ш }1рег)0ну амо>ланту, читаву оол тогра ф ишу каг0 сипа брашно у «ицу. У тој „црквеиој амоулан- к ,-,. 0н -.. е т0 ОС меху|ућ» , и Р^ веи >™ и »ерским ти" бесплагно се лече ши сш>о- Ј°'1 УЈУ стезрнма. У Еврогш, просечно

I се, доззолио, рекавши

се у овај мали хотел. Госпоћи ца Фернамда иного је падала у очи великом елеганцијом дубоко деколтованих вечерњих тоалета, а још више својим накитом, којнм је прекривала обла раиена и кигила витке прсте нежних р>т<у. Једног дана, у хотел де Бре

Елеонора Либермгн је одлучи ла да побегне. И одиста, то је јој је пошло за рукои у близини Цириха, приликом спровођеша. Неколико дана доцније, поли цајци су је пронашли на отвореном пол>у далеко од вароши како блуди изгладнела н полу

тањ отсела Је и једна непозна- луда... та жена. Сасвим случајно до-1 Елеолору Либериаи, иитер" делили су јој собу, која се на- националног лопова, морали су лазила поред оне у којој се на- 'кајзад затворити у душевну лазио овај пар„ Пријавила се: болницу. Тако је овај женски Сузана Биле, улица Мишел-' хохштаплер избегао заслужену Анж, Париз. За време једне ве-1 казну и завршиће своје јадне чере села је у близину стола, Дане у гробл>у где су живи саза којим је седела лепа прија-1 храњани. Тел.ипа секретарова. Искорис- _ * тила је прилику и вешто се уме ЧОВЕК КОЈИ СЕ УБИО ЗБОГ шала у разговор. За столои, на СВОЈИХ БОЛЕСНИХ ПРАСАстало је живо расположеље. ^ ~ У аустрноком с&ту Планк Доиније, после поноћи, илади Леополд Богелхубер извршио пар отишао је у дансинг Каси-.Ј* самоубиство. У писму које не.. I је својој жени оставио, навео Сутрадан, г-ца Фернанда се К као разлог за сад*оубиство безбрижно отшетала на иорску болест својих прасади. Богелобалу да се по договору нађе хубер је имао врло плодну крса својои новом прнјатељицои. иачу, која му је трипута годнш Али, ова никако није долазила ње огграсила по 10—12 прасади, — Госпођица Биле је нагло и то је био сељачмхв главни прн отпутовала, пре два часа, — ка ход. Недавно се крмача опет озали су јој у хотелу. | прасила и ових 11 гаросади су Овај неочекивани одлазак Су добили неку заразну болест. занин изненадио је лепу Фер- Када ј< ветеринар рекао сељаку наиду и. прелосећајући нешто да ће иу прасад угинути, он Је неигријатно, појурила је у сво- ошшао на таван и — обесно се. ју собу Тамо је нашла велики | • неред. Све је било испретурано. НАЈБОЉИ РЕЦЕПТ. — Неко А накит, на коме јој је свако је упитао деведесетогодишњег завидео, нестао је заједно са лекара:

ти" бесплатно се лече сви сиромашни болеотци из Берлина, _ Ко ј н бакалнн.се не би то без обзира на вероисповест. У ие радовао? То је најбоља ретој амбуланти лече најбољн | клама за моЈу радњу... Само палекари, а постоје даоране за зите> да фотогра ф и ја изиђе на лака диатар»шју, елелгпротерапију и видном месту! |' л(ж У Европи џез бе«д заузима Рантгеииао зраченл. Болннчар-, Пргац Ернст Виндишгрец Је | сам0 ? од сго^програма. ке су католнчке калућерице, ко | 0 ећ раније тражио дозволу за је веома човечно гтоступају са трговину, алн премда је човек болесиицииа. Иктересантно Је царске крви и пра\-нук Фраље,°" р , а , сл У жав,ш: « то да те болничарке станују у Јосифа, иорао је у бечкој оп■ ! 1 погле ЈУ чнстоће исрз еамој црквеној згради, крај ам-! штини чекати на ред, јер са Тереза, угледати »а нашу ку буланте. 1њии није учињеи ннкакав изу- зсрицу. Она јс пркмвр за углед Свзког дала се гри пута умила! — Да. она мора то дз чини, јер кма љубавника оџачара!

I тај проценат не ианосч ии 1 од сто. Али, у Америци Је упоредо с тнм 37 од сто прогрЈ .ча лака музика, махом џез-бенд,

ОНА МОРА... — Госпођа се

Роман једког вемог диаманта Како Је пронађен н купљен четврти наЈвећи днамаит на свету 150 динара за драги камен коЈн Је вредео 13 инлиона

Сузаном. Месец дана доцније, велико изненађење! Полиција у Женеви је ухапсила интернационалну крадл.ивицу Елеонору Либерман, Рускнњу пореклом. Ова се служила са неколико име на. а једно од тнх имена било ,1е и „Сузана Биле", са помену■Сом париском адресом. То је г- 1е да болесника и каже: иогао бити само онај „хотел- ј — Ваш пулс прилично нески паиов" из хотела де Бре- уредно бије. Пнјете ли ви алТањ у, Болу, и нико други! Ра кохолна пића? »очарана госпођица Фернанда ' — Драге вол>е, ако имате...

— Како сте живели да сте иогли дочекати тако дубоку старост? — Саио захваљујући приходииа од иојих рецепата, које никада сам нисаи употребл>авао... • НЕСПОРАЗУМ — Лекар пре

Лондонски листовн тек сада објављују веоиа интересантаи историјат четвртог највећег ди аианта на свету, који је недавно пронаћен и „купљен" у Јужној Африци и сада доспео у руке једног лондонског јувелира. За овај драги каиен везана је читава трагедија и камен је попрскан људском крвљу. Пре отприлике два месеца до шао је јужноафричком фармеру Кингстону један сиромашан Црнац, рударски радник и пону дио иу Један драги каиен на продају. Кингстон је стручњак за иииерале и он је дуго проучавао донети, прилично крупан и веома блистав камен. Фармер Је одмах знзо шта држи у руци. Али црнац то ниЈе иорао знати. Кингстон рече Црнцу инрним, равнодушним гласом: — Ово Је леп планински крн стал, не вреди много... Ја ћу ти дати за њега пола фунте стерлинга... Пристајеш ли? За Црнца је то бнло дивна за рада. 150 динара он већ давно није одједном нмао у својим нажуљеним црним рукама... Идуће ноћи нађен је мртав V својој кући фармер Кингстоа. Полиција је истрагом утврдила да су прошле ноћи били рударски радници дошли пред Кингстонову кућу и тражилн од фармера да ии вратн велики диаиант, јер он је незнали-

цу Црнца гтреварио н будзашто купио четврти највећи диамант на свету. Кингстон је узео пушку н почео да п>-ца на раднике. Они су продрли у кућу и убили Кингстона. Диамант радници иису нашли у кући убнјеног фармера. Он га је већ раније оставио на сигурном месту Полиција је била немоћна према убицаиа, иако их је познавала Постојала ;е опасност да се у целои окруту поднгне побуна радника. Уосталом, Кингстон је убио из пушке два радника... Дуго се трагало за несталим великим диамантом Најзад Се дознало да је неки банкар из Кептауна, по имену Џонкер ку пио диамант од Кингстона, по цени од 5 инлиона динара Џон кер је имао све потребне дока зе да је камен заиста од Кнт стона купио. Али убрзо се утврдило да ди амант има много већу вредност Цонкер је диамант продао лондонском јувелиру Опенхајмеру за 15 милиона динара. Сада се четврти највећи диамант на свету глача у Лондону и после ће имати још већу вред ност Људи ће се убијати и волети за љубав овога днаманта, сузе. крв и смех биће везани за овај драгоцени камен. као што |е л.удска крв већ попрскала тај камен.

СТРАШНА НЕРВОЗА.

Кз-

ко та се евића твој нови колега у канцеларији ? — Сграшио је нервозан! Тек што седие за писаћи сго, одмах почиње да ради... мисли Изреке разних народа Онагом се могу обарати велике стене, добротом зауставл.ати те стене да не — убију когз. * Треба целога века учити како ћемо да уорећимо др\те л.уде и у томе ћемо наћл саершену срећу. * Ко ласка да би »ешто добич, сам признаје да иије заслуијио да го добије. Ко полаже право на нешто, тај ретео ласка. * I Сваки човек треба да се нт вимне на ове три ств^>и: Да уме чузати тајн>', да сваком може прагитаги увреду и да уме искористити сваки даи у своме [ жнвоту. ' Коме треба вер^зти? Не ве. рујте ономе који се хвали. још иање ономе којн друге кута. а понајмзње онима који су премл свеиу раенодушни. * ! Ко у гарави час ихз<оришћу]е уиоивања, не постају1ш неумзрен, тај зна да жнви, * I Срц« је код инопгх људи често само — справ? за прЈв-1><|ње крви.