Правда, 20. 07. 1934., стр. 14

Страна) ^

П ?. А В Д А

20-VII-

1Н А УЈКА1И 1И ИТ

Минералне воде као лек Мишљење стручњака о минералноЈ води Јордан Свестрани лек за разна обољења органа за варење

2. Професор бечког ункверзитета Др. Франке налази да је ју гословенска минерална дрирод на вода Јордан савршена, права природна вода, богата по својој садржини, слабо хипертонична, х-игијенски потпуно беспрекорна. Професор Шчербако®, који ]е иаписго и штампао читаву студију о природној горкој во ди из Торде, каже: „Природна горка вода Јордан нз Торде може бити од користи за систематсто употребљавање у току дужег времена у оним случајевима, где је потребно дд поправимо поремећену функцију црева и да укло нимо њихо®у млитавост, да узбудимо ослабљену -моћ кретања и слабо лучење сока. Све то без нарочитог ризиха да изазовемо претерано и шкодљиво надражење органа за варење, а још мање катаралне појаве на слузокожи желудчано-цревног канала. Од користи је горка вода Јордан и у оним случајевима: где је потребно дуготрајно ле- 1 чење затвора у цревима. Нарочито користи овај лек пациентема који су дебели, а цео дан седе ј ПО канцеларијама или рад њама. У циљу изазивања лаке столице, горка вода Јордан може бити употребљива код пацнена та који пате од болести дебелог црева и чмара и то: хемороида, фисгула, фисура, а такође болесш простате, сперматореје, наклоности пол)гцијама, при неовесном ноћном мокрењу. Исто тако горка вода изврсно кориспи и за разне женоке болести, нарочито оболелих полних органа. Верујеад да би се горка вода Јордан могла употребити и ко ристити и код хроничних тровања оловом-" Као што се из ових стручних излагања види, наша југословендка природна горка вода

Јордан несумњиво претставља велико благо за целу земљу, а у пр®ом реду за наш свет који у тако великом броју пати од поменутих болестн, а који троше велике своте, покушавајући да се лечи мање ефикасним лековима. Шго природну минералну гор ку воду чини још привлачнијом, то је да је њен укус сасвим пријатан, то јесг она је сасвим питка и не оставља у устима непријатан, горак укус. Свима који пате од неуредне столице, лености цреза, хронич ног затвора, шуљева и било каквих других неуредности које су у вези са органима за варење, југословенска природна горка вода Јордан може се нај топлије препоручити. Маг. В. П. Успела свечаност пожарника у Сре мсно] Митрозн ци Сремска Митровнца, 1в )ул Овлашља добровољна ватрогасна чета одржала јс Јуче поподне успелу јавну вежбу, на којој су узели учеш ^а н р>*мски ватрогасцн. Вежбама је управљао заповедник г. Антун Фееш. Опазнло се да је нашим ватрогасцима потреба<н већн број модерннх справа за гашење пожара. Велики број грађанспва посматрао је вежбе, које су извођене на згради Женске основне школе. Увевече су приредили ватрогасци аабаву у Старој Пивари. Врло лел говор одржао је благајиик ватрогасне чете г. Милан Ружић, кој« је нагласио важност и потребе ватрогасаца, како у мирно тако н у ратно време. Затим је изведен одличан кошертни и позоришни програм. Гудачки квартет г. г. Карло Халбих, Федор Оленковић, Степзн Керн и Зденко Матаковић успело су извели два дела од Чајковског и Баха. Ватрогасни збор отпевао је „Ватрогасни поздрав", а ватрогасии оркестар извео је Штраусову увертиру „Ноћ у Венецији" и Халбикову „Смесу народних песама". Врло оу срдачно примљени од ттублике мали ватрогасци Божидар Барић и Ивица Емих, који су рецитовали две песме у духу ватрогаства. На крају је извелен шаљиви комад у једном чину „Нови Ромео" од Р. Хертвига, у коме и:е највише истакао г. Ј. Францешко. М. Ш.

Преп конгрес радиолога у Швајцарској 1. » Крајем мечгеца јула ове године одржаће се у Сен-Морицу (Швајцарска) светски конгрес радиолога и рентгенолога. На конгресу ће бит заступљени научници и лекари из 3.2 земље, из свих крајева земљине кутле. У европским научним крутовима овом конгресу придаје се највећа важност. Конгрес ће донети важне одлуке у погледу реорганиза ције борбе против рака у Европи и у целоме овету. Један стручњак, који одлази на радиолошки конгрес у Сен-Мориц, дао нам је ову изјаву: — Највеће интересован>е за радио лошки конгрес показује се у научним крутовима због тога што ће овога пута на конгресу лекари разних земаља прочитати своје важне реферате о резултатима авојих најновијих истражиаања раха. Проблем рака данас се налази у средишту »нтересовања целога света. Конгрес ће донети конкретан план о потпуној реорганизацији велике борбе против рака. То ће значити нову епоху у овој борби. Реорганизација се у првом реду односн на саму тералеутску службу, на лечење рака код тежих и лах ших болесника. Поред тога на конгресу ће се ошпирно претресати по лечење рака важна пнтан>а: рентгенолошка диашостика рака, терапија путем зрачења, радио-биологиЈа, радио-физика н радио-техника, електролошја н хелиотерапиЈа. Колика важност се придаје самој рентгенолошкој диагностици може се видети « тога, што Је само за ту тему цријавл>ено око 100 говорннка, проокласних стручњаха свих земаља света. 76 говорнкка претресаће проблем терапије зраче&ем, а преко 300 говора биће посвећено осталим важним проблемкма, који се односе на реорганизацију терапеутске службе у вези са раком.

Мршављењепо хипнотичком налогу Утицај апетита и сексу алносги на дебл»ање Ко жели да омршави не мора прибегавати хипнози

ПРЕТПЛАТНИЦИМА ^ „ПРАВДЕ М ф Молимо претплатнике „Правле" да своје име, презиме и адресу на чековима и упутницама што Јасније пишу, како се не би догађале погрешке приликом експедициЈе листаАдминистрациЈа „Правде 14

2. Немачки психоаналитички стручњак дао је о новој методи америчких научника Патена и Швицера (мрша®љење по хипкотичком налогу) још и о-1 во мишљење: — Пошто је мршављење )ош увек велика женска мода у целоме свету, морамо се са психоаналитичког гледишта позабаЈВити засебно баш женином гасихом када је реч о њеном дебљању и мршављењу. Сваку жену потстичу у ње* ном душевном живогу два разна инстинкта: један јој из естетских и модних разлога налаже мршављење, чување „вит ке линије", други јој налаже да пусти телесни разаој природним током, који је противан МЈршав љењу. Поред психичких мотива, до лазе у обвир и чисто физиолошки. Појачани алетит је, ггре ма констатацијама савремених психоаналитичара и лекара, си гуран знак сексуа.тног незадовољења- Не говори^м овде о по јачаном апетнту нормадких људи, већ о патолошком, веома јаком апетиту оних инди-, видуа које се у зрело доба не-| до1»ољно И1ли кикако не задо-| вољавају сексуално. Физиологија нашег организтиа тражи ! да се уместо једног задовољ-ј ства стекне друго. Тако, уме -ј сто незадовољне сексуалности долази до болесно појачаног| апетита, па, наравно, и све ја- ј чег дебљања. На овај начин многе жене ко је желе да мршаве долазе у су коб са самим ообом. Оне, с једне стране, желе да мршаве, алн, с друге стране, имају в(рло развијен апетит и те две супрот* ности се дотле сукобљују док једна не преовлада. Сасвим је природно да баш у оваквим случајевима нова метода америчких научника Патена и Швицера може жени учинити велике услуге. Ту хкп-

ноза занста помаже и спречава дебљање. На/равно, опет под претпостадком да је жена скло на хипнози и допупгга да јој други заповеда у хипнотичком сну. По мом мишљењу, успех но« ве иетоде биће релативан, ]ер ће бити ограничен само на известан, мањи број жена, скло* них дебљању. Уосталом, чему ова хигтнотич ка метода за иршављење? Сви ма иама добро је познато да ј« жена за љубав естетике и моде, за љубав мушка^рца кога жели да оавоји, дакле за љу бав шоје љубави, увек лакше спремна да жртвује свој телест комодитет (дакле и гтреко« мерно јело), него пгго то чини мутакарац. \ На крају чувеии психоалали 4 тичар је рекао у шали: — Моје је мишл»ење да нова метода неће ушети код жена већ и стога што су жене позна* те по томе да им нико не може да заповеда, па чак ни највештији хипнотизер.-.

Убнла човена због пет ннлограма брашна Лоошша, 18 Јул У селу Горн>ек Добраћу, нелалсхо од Лозтаде, извршено је јелдо у<5хсгао због пет килограма браЕШЈа. Пре векрлнко дана пеко је Спасеннјн Ковачевнћ украо једну врећу <а пет килограиа брашета. Сласс/ги а је посуињала иа свог оу* седа Јозана Петровића и, када се >-вернла да је он то заиста кздршио, она га је напала. Дошло је до та^че н она је Јована ударила ножем у груди. Удар |е вно тако |ак да је Јован остао на м«сту иртав. Спасеиија )« укапппепа. Б. К. П111П1П1ИП1111ПП11ПМ1Ш11. Претплат« ва И П р а в д у" стаје! За иапту вемљу месечно 20 динара. За нностранство месечно 50 днвара. РОМАН „ПРАВДЕ"

ОД В. ФОН ФЛИХТА • • • 24 А затии додаје: — Права је орећа што си сво је суделовање најзад сасвим от казала, Нисам хтела да ти кварим вољу, али упркос твојој жи вости изгледала си последњих даиа тако бледа и страпгно жалосна. Уморан осмех игра око Јелисаветиних усана: — Све је то прошло, мамнце, н сада ћу свако поподне оста тн поред тебе и шетаћу с тобом. Она се при овим послелњим речима показала као добра и честита кћи, да је њена сопстве ва доброта и честитост дирају до суза. Она себе јасно види по ред матере на улииама града, ка ко купује с њом ствари, носи ма к пакете, помаже мајку да се

пење у електрични трамвај и са страхом се брине за њу. Она ће сада опет постати дете својих родитеља, само ће још за њих живети, као што је то њихова дужност и обавеза нрема њој. Једино и само испуњавање дужности делује на ч>е ио умирење. Ову стару иудрост прочитала је у неким књигама, али упркос томе ипак Је иного лепше било код Херберта. И у сећању на то, што је биго, она почиње одједаом да пла че и да се жали. Мати полаже утешител>схи и пуна бриге овоје руке на врело |ело њене кћери: — Зар не би било боље да по зовем телефонски нашег домаћег лекара, да још једном ипак дође овамо? Али Јелисавета одбија, он јој не може помоћи, јер то може је дино и само Херберт. Она јој одговара: — Не, не, мама, осгави само. Рекла сам ти већ, сутра ће опет све бити добро. Али сада ие, молим те, остави саму, хтела бих иало да спаваи и верујем, да ће ми већ бити боље, кадбу дем за тобом затворила врата, Јер иначе увек иислим да ће неко доћи за инон да би ме обишао, а то не саио узнемирава. — Онда ножеш бити сасвим безбрижна, дете иоје, чини она ко како ти сана желиш. Тако она доводи иа|ку до врата, закључава их и одмах ва ди Хербертову слику. 1-ђене мисли су опет само код њега, и она мора његову слику да има нред собом, ... .

Она не иоже и нећ да веруЈе, да је сада ипак између њих дво је све за увек свршено. И још само због тога/ То не сие бити, она ће му сутра писати, и док то понова ми сј.и њој се учинило јасно, да је поред све своје воље и одлучно сти, у последњем тренутку изгу био снагу. Или иора ипак, заиста, свему бити крај, за увек. А она још увек нма тако јако лепе, ваводничке ципеле и чарапе, које би иу тако радо опет показала, са којииа би још једнои за увек и још јаче распалити његову страст. Ах, да свему томе мора, бити најзад крај, тако је страшно! Хтела би иајраДије да глаоно узвикне од јада и бола, али се боји да се то може чути. Зато ставља марамицу у уста и сакри в>' лице у јастуке. Она је самрт нички тужна и зна сасвим добро да ће после тога проћи године и десетине година, али да никакво време неће бити у стању, да исцели ране њеног срда и да учини да у њеној души Vмре љубав према Херберту. Волеће га и даље, до краја свог жи вота, једино и само њега, и са његовим именом на уснаиа она ће једнон затворити очи на вечан сан. И кад Је нуж буде Једнои запитао, да ли заиста ни Једног другог у животу није волела осим њега и да ни једног другог у животу осим њега није љубила, одговориће тада гледајући га невиним дечјим очима: •—Кога би то требало пре те-

бе да волим или чак да љубим? Па ја сам врло добро знала, да ћеш ти једном морати доћи и ја сам само на тебе чекала, на тај час, мој витеже и јуначе! И пошто је он ипак човек, он ће јој и веровати. Јер, ако је же на сушта љубав, тада је човек живо и сушто веровање Јелисавета сада има двадесет година. Она је постала вез зре ла и паметна девојка. Младост са лудостииа, које ни њу нису обишле, али које она не прнзнаје, лежи већ за њои. Она је за све те лудости слушала сано из прича њених пријатељица. Она Је сада у дцбу, када мора озбиљно мислнти на удају, бар како каже њена.мати. И разлози, које мати наводи, врло су основани. Прво, већ с удала и Лота Кригер, иако је млађа од Јелисавете читаву годину дана, а није ни из далека тако лепа као њена Јелисавета. А Јелисавета је заиста изванредно лепа млада девојка. Нзен витки стас, њено тако свеже лице врло лепе боје, велике красне очи, бујна коса, заносна уста и пре свега њено очаравајуће ведро и природно смејање. Ово смејање је потпуно природно, без икакве намештености и тражења, али у пркос мамине љутњ'е нико се још није налепио на тај осмех, или, бољере чено, само на ово смејање нико се није ухватио. Удварача, као што је познато, Јелисавета је имала. Није оскудевала. Сваком је била у вољи лепа девојка, али се нико ни је на њој задржао. А онда н пи

тање мнраза. Живело се лепо у њиној к>1ш, али готовине није било. Осим лепе спољашности н њене лепоте није Јелисавета имала своме мужу ништа да донесе. То Је у очима мајке више него довољно, али људи на жалост не мисле тако, они су тако прости н среброљубиви. И кад мајка не би своје дете изнад све га волела, н кад јој зато не би од свега срца желела неког доброг иужа, да би већ једнои вн дела своју одраслу кћер сан сво је куће — кад своју кћер не би изнад свега во1ела, онда људи не би уошг*' заслужмвали да им она да свтје дете. Али онај прави још није ту. Он пре свега мора прво да се нађе. Тражен је већ одавно. Матп га је бар тражила. Јелисавета ниЈе до сада тражење озбиљно спроводила. Била Је још илада и нного је воле ла да флертује, те није ииала времена да мислн на удаЈу. Али је сада настало већ крајње вреие, јер не само што се већ удала Лоти Кригер, већ се иерила и Лили Беме, и Кете Хау снер већ је одавно у преговорима са адвокатои, тако да ће се ускоро н она верити, (Нзставиће ее)