Просветни гласник
уплвв ветра 1 Права повучена од треперећег површног молекила звучећег тела, па до поематрача, зове се звучни зрак. Тзј звучни зрак није управо ништа друго, но низ ваздушних лолекила, кроз које ее потрес преноси од звучећег тела, управо од једног треперећег молекила звучећег тела па до поематрача. Такви би звучни зраци били, кад ветар не би дувао; али каквог ће они облика бити под упливом ветра? Па нека ветар дува у правцу АХ, А^Х^.... Ап Хп нагнут према правој АВ под углом и. Узећу овде у расматрање један звучни зрагс, по ком се покрет једног молекила преноси. Па све што будем дознао за тај зрак, вредиће и за еве оетале звучне зраке истог звучног тела. Чим неки моликил ваздуха у А прими потрес од молекила звучног тела, одма то кретање предајс себи суседноме и отпочне се кретање по звучном зраку АВ; али пошто ветар дува, то ће у исго време, кад се распростирање отпочне по звучном зраку, и онај молекил ваздушни, који је ирви примио потрее почети се кретати у правцу ветра АХ са брзином коју му ветар саопштава и која је константна; то кретање бива тако, да изгледа као да крај А, праве АВ се по правој АХ креће, а крај В да је утвр1)ен. Кад молекил, који се по правој креће буде код М, онда је распросгирање, кога је тај исти молекил правој АВ предао, кад је се у покрет посгавио, доћи до т. Кад молекил М буде у М,, то ће распроетирање по правој М,В доћи до т,. Кад крећући молекил буде код М г , распростирање ће по аравој М г В бити код т 2 и т. д. најпосле кад лолекил крећући се по правој АХ буде код М 4 , онда ће кретање по правој М*В стићи у В. За даље кретање молекила по правој АХ, кретање ће се отпочети распростирати испод А В. Ето како је распростирање звука под упливом ветра. Звучни зрак није више права но крива линија. Истог ће облика бити и сви осталн звучни зраци звучног тела, које се у А налази. Кретање или распростирање кретања по правцу, који увек молекил, који се по правој АХ креће, везује са В, биће једнако ; брзина са којом се ово распростирање врши, јесте брзина звука,
врзину зв а ук 543 која је експериментаторима, као што сам казао, за константну призната. Криву онаког облика, као што је звучни зрак иод упливом ветра, изучио сам у ирвом задатку ове расп;аве; јер је и она крива на исти начин поетала као и овај звучни зрак под унливом ветра. Сљедопателно, еви докази до којих еам догаао при изучавању оне криве, могу се потнуним правом применити и на ову ггугању звука, по коме се он под унливом ветра раснросгире. Дакле једначина, коју сам у првом задатку нагаао за геометријско место тачке т, јесге једначина путање или једног звучног зрака, по којој се звук под упливом ветра распростире. Она брзина с г са којом се тачка замигаљена по правој АХ креташе у првом задатку, овде је брзина ветра, којом се ваздушни молекил у правцу ветра креће. Тамо је с, било константно и овде је константно. Она константна брзина с г којом се замишљена тачка креташе у правцу МВ у првом задатку, овде је то с 2 брзина с којом се звук у ваздуху распроетире. По задатку, морамо вредност тога с 2 — брзине звука у ваздуху изразити познатим податцима п, а, I, и Г г . Кад је једначина наћена у првом задатку ове расправе, једначина звучне нутање, по којој се он раепроетире под упливом ветра, онда и образац III, којим се опредељавало време, за које ће тачка, која је ону криву описала, из А у В стићи, служи на то, да се определи време за које ће звук из А у В доћи. Дакле је
с ј со § а +]/с 2 2 -с 1 2 бт' 2 сс гди су Л, а и а гадатком дати а с^ и с 2 непознати. Даље познато је и време 1 2 за које је звук из В у А стигао. Погато у овом случају звук се распростире не у углу а но у углу овоме еуплементном дакле (180 — а), то ће 1 г бити равно горњем изразу само онда кад у месго соза ставим сов (180 — а) = — сов а и 8Гп (180— а) 8Гп а, те је дакле
— с,с08 а +]/с 2 2 — с^јт'- 1 а И у овом обрасцу су познате количипе а, «, 1 г а непознате с 4 и с 2 .
71