Просветни гласник

240

стига и његове савезнике. У очи битке они се упустише у гозбе и веееља. Нормани опет наобрат,- одушевљени верои и храброшћу, снажили су се још више молитвом и песмама, и да би били сигурни од напада они су стражарили под оружјем. Сам Виљем, пошто је осмотрио положај непријатеља, саветовао се са поглавицама своје војске, храбрио је и одушевљавао својим беседама. Енглези су изабрали место на једном узбрдањку. Харалд очекивагае Виљемов нападај и рано у зору распали се борба на три места под јеком трупа, корнета (онет инструменат за дување) и рогова. Пред херцегом јахао је у оклопу и у оружју вепгги Телефер. Играјући се бацао је он вигае сјајних мачева у вис и опет их хватао. При том је певао јуначке песме (о Роланду и Великом Карлу) а с њим је певала сва норманска војска. Али на је/1ан нут један његов мач не иаде њему у руку и један енглески заставник погођеи паде. И нападај и одбрана били су јуначки. Срећа је нагињала Енглезима, који су се веома чврсто држали. Нормани почегае оступатк и кад се пронесе глас да је Виљем ногинуо, онда у војсци настаде јога већи неред. У овом онасном тренутку Вкљем је као нрави јунак вратио дух војсци. Он изађе нред бегунце, ски,;е галем и викну: „ја живим и ја ћу победити." Они се зауставигае и нођоше опет за њим на непријатеља, али нанадај бегае узалудан. По том Виљем привидним бегством измами непријатеље, на их онда хитро нанаде. Страгаан неред овлада међу свима гомилама. Они оступигае. Оба Харалдова брата и многи најодличнији Енглези Взгинули су. Пред ноћ је Виљем задобио голему и осудну нобеду. 6. Овом битком Нормани су задобили целу Енглеску. Енглези су били забуњени. По-

јединце не имађаху ни силе ни куражи да се бране, а поред тога дуго поданство Данцима ослабило је њихово ноданство према новом краљу. Виљем онет није заборавио да цожање све нлодове задобивене победе. Одмах је покоравао поједине варогаи и оне су га признавале за краља. За тим се кренуо и разгледао куда јо побегао остатак разбијене војске. Само његово приближавање прекрати сваки отпор. Племићи и нижа класа изађогае му на сусрет и уверигае га о својој верности, молећи га да заузме упражњени престо. После малог оклевања он пристаде на њихове молбе. Он се крунисао у вестминстерском мзнастиру, а то је извргаио јоргаки енископ. Све, који су ту били, питали су, да ли ће бити верни херцегу Виљему као свом новом краљу. Сви гласно изјавигае да хоће. По том се закле он да ће чувати правду, гатитити цркву и Енглезима и Норманима управљати као да је један народ. Народ му пљескагае и одобраваше. Тада се догоди нешто неновољно. Војници, који су нред црквом чували стражу, кад су чули вику унутра номислили су да је народ напао на њиховог херцега. У тренутку нритрчаше они и одмах запалише суседне куће. Страх спонаде сакупљени свет, свуда беше бегство и забуна и сам Виљем м-огао је са тешком муком неред утишати. 7. Почетак нове владе допао се Енглезииа и одговарао је краљевој заклетви. Виљем је држао своју војску у строгом норетку, бринуо се за одржање правде и ноказивао новим поданицима довољно наклоности и милости. Са великим поклонима задобио је свештенство, а женидбом и удајом покушао је да онријатељи н уједини Енглезе и Нормане. У исто време бринуо се он да гато боље утврди своју владу. Он разоружа Дондон и више других места.