Просветни гласник

О Б И Љ Н 0 Ј Ћ Е Л И Ј И

6 12

делове Алгебре. Геометрија има и много других оиштих користи, еем оних, које она додаје за инживере и мореиловце, а то је, што нас она оспособљава, да можемо лако оцењивати положаје, удаљење, облике II ситуације у великом или малом размеру. У оним примерима, који се узимају за аритматичке и алгебранске операције добија се узгред и врло драгоценог практичког знања, које се може врло корисно применити. Ео може олако да савлађује тешкоће у Математици, тај већином налази у изучавању ове науке велике дражи и уживања, које, шта више често има и неког чара у себи. Свакојако, то није баш свакад потпуно тако, али тек овај предмет има у себи оног јаког интереса, из кога постаје уживање у сазнавању. Чудновате Формуле за решавање извесних задатака уливају духу осећање интелектуалне снаге, а безбројие научне конструкције задовољавају нас. Нека преимућства, која се Математици дају, не ирипадају искључно само њој. Да би се, на пр. извргаила каква подужа демонстрација, потребна је прибраност пажње: али има стотину других нредмета, сем Математике, за које је ово исто тако иеопходно нужно. Међу тим, напред наноменуте користи даје једино Математика,

и оне се тешко могу добити на другој страни' ван ње. У колнко таке користи дају нриродне науке, то оне постижу тек помоћу Матемике. По што смо разгледали све корисги које Математика даје и све шта она врши, требало би сада да, ради веће јасноће, размотримо још и то, шта она не врши, и гата остаје неизвршено, ако се само на њу ограничимо. Она нас не учи како се носматра, кдко се уопгатава, како се класиФикује. Она нас не учи најважнијој вештини : како се испитивањем појединога долази до деФиниције. Она нас чува у говору од неких, али не од свију замршаја и случајности. Она нам не даје никакву потпору и иомоћ, кад нас наводи и аргументи празним речима, извртањем изопачавањем и непотпуногаћу доведе у забуну. Она није оно гато је силогизам у логици, и у опгате ни у ком погледу не може логику заменитн, премда јој је од велике помоћи. Искључиим занимањем са математиком даје се духу у погледу истинитости у опгате погрегаан правац, и ако се историјски посмотри, она је у Философији, и у опгате у мигаљењу, проузроковала озбиљне погрегаке. (Наставиће се)

0 БИЉНОЈ ЋЕ/1ИЈИ (Наставак)

Ћелпчина мембрана. Ћеличну мембрану (2е11тет1згап, 2е11и1овететћгап) можемо дако одвојити од осталих делова ћеличнних, ако само каку ћедију нодржимо за који тренутак у таком телу, које јако нривлачи воду, као н. ир. у алкохолу. Онда ће се иротоплазма са свима осталим деловима у њој згуснути и скупити око ћеличиног зрна, а мембрана ће се тако одвоена лако расиознати. Она је, као што горе

рекосмо, она кожица или опна што ћелију сиоља омотава. Но нри свем том она се не налази код свију биљних ћелија. Тако код најнижих биљака су ћелије без ове мембране и зову се голе ћелије или цитоде. Оваке се ћелије где што налазе у врло младим органима и код виших биљака из чега изводимо, да ћеличина мембрана није од велике важности за живот саме ћелије. И онде где се она налази, доказано је, да се образује од горње