Просветни гласник

О Б И Љ Н О

Ј Ћ Е Л И Ј И

613

новришне саме протонлазме, кад се ова хемиски иромени и каткад се ово догада још у развнћу ћелија при њиховом дељењу. У почетку иди код мдадих ћедија ћедичиа је мембрана свагда врдо танка и провидна и састоји се из неке особите материје, дедудозе. (Угљени хидрат из С„ 0 10 и Н 5 , кога скоро чистог имамо у хартији за Фидтрацију). Она има особину да пропушта воду и друге течности па и гасове као и све органске мембране и ако се на њој не распозпају и не виде никаки отвори иди норе х ). Течпости могу да пређу дакде из једне ћедије у другу иди да диФундују и ако су оне са свију страна обмотане том својом мембраном. Но ћедична мембрана не остаје увек тако танка и едастична. Она обичио са старошћу или у току свог растења иретрии знатее промене, које као што 'смо нређе споменуди не утичу само на облик ћелија већ и на њпхову чврстоћу. Само код паренхимских ћелија у врдо мекапим дедовима остаје она непромењена и лагаео се увећава у заиремини. Оне ћеличне мембране, које су усдед свог растења постигде знатан обим и чврстоћу, зову се још и ћедични дуварови. Начин растења. Растење ћеличне мембране додази отуда, што се из протоплазме непрестано издвајају неке супстанцијеи слажу у њој. Ово издвајање и слагање траје све дотле, док је ћелична мембрана својом унутрашњом страном у непосредном додиру са протоплазмом. Тако н. пр. најситнији делићи (молекиди) цедудозе одвојееи од протопдазме удазе у ћеличну мембрану и сдажу се између њених модекида. Ако ово сдагање ових модекида или још боље њнхово утискивање изизмеђу оних, који већ постоје (Јп^иззизсериа) догађа у тангенцијадном правцу, тада мембрана расте у еовршпну, ако ди је ово сдагање у радијадном правцу онда она расте у дебљину. Оба су ова начина растења зависна како од саме ирероде ћедије тако н од за^аће, коју она има да врши у животу биљке. Обичео с еочетка ћеличеа мембрава расте у еовршину, а доцније опет јаче у дебљину. Растења ћеличне мембране у ма којем од ова два правца може бити у свима њепим тачкама иди подједнако иди иеједнако. 11рве сдучај растења надазн се у 'јБиегззеп ВоЈашк 2 АиП. стр. 9.

опште код ћедија у нај мдађе доба и не утиче у гдавном на промену ћеличног обдика, као што се то може видете код где којих ноленових ћелија и спора. Други је пак много распрострањеннји, те и према ееједнаком растењу поједиинх дедова ћеличне мембране еромењују и ћелије свој облик, а при том им још и унутрашља шупљина (1шпен) иостаје сразмерно мања. Но оба су еачнна оиет од разног утицаја на саму ћеличну мембрану. Сдагање нових суистанција подједнако између појединих молекида ћеличне мембране знатно се промењује и сама њена структура. Тако на нопречном пресеку одебљале ћеличне мембраее, н. пр. каке паренхимске ћедије од опдоднице неких незредих пдодова, под микроскопом можемо да разликујемо неке јасније и тамније концеетричке кругове или слојеве. Узрок је овоме неједнака количина воде и чврсте суистације у њој. Јаснији су . слојеви обично богатији с водом т. ј. цедулозни су модехиди већом количином воде један од другог растављени, док тамниј ! на против имају мање воде у својим међупросторима. Даље метаморфозирање ћеличне мембране зависи како од фпзичких тако и хемиских усдова и све њезе разне модиФикације могу се у гдавном свести на три Фазе : здрвењавање, нретварање у плуту и у слуз. Први ступањ здрвењавање еалазимо код празпих ћелиЈа обичпог дрвета а кад што и у другим сдучајевима. Ова дрвенасга супстанција — тако зваеа хсилоген — еасдагаеа у ћеличној мембрани, оддикује се ере свега својом великом тврдоћом и еластичношћу, као и тиме што мало воде упија, услед чега се опет при овлажавању мадо увећава у водумееу, а еаеротив кад се исуши онет мадо губи од свог водумееа. На овом својству дежи разноврсна унотреба дрвета у техници, а тако исто и његова важност за биљни живот. Сем многих других, најважпија је она Физиодошка особина, по којој дрво врло дако нропоси имбибовану воду, те се оео и узима као орган за транспирацију код сувоземних биљака. Ако ди се хсидоген каквим раствореим средством издвоји из ћеличног дувара ндп екетракује, то ће од њега заостати онај првобитпи цедулозни скедет. Онлутавање или претварање у пдуту додази онет отуда, што се у ону осповну це-