Просветни гласник

614

0 Е И Љ II О Ј Т. Е Л И Ј И

лулозу наслаже нека друга материја, тако звана суберин иди нлута. Из оваких се ћеличних дувара састоји обично: нлута, горњи слој љуске од кромиира, епидермисиоиајмлађих биљних делова н т. д. Он може кад што јако да одебља (нлута) али је већином сразмерно танак и док је онамо нри здрвењавању тврд и чврст, овде је цанротив ширл,ив и врло еластичан, почему се може а и употребАава се за запушаче. Поред суберина наслаже се кад што још неки део силицијеве киселине и других минералних сунстанција тако, да ћелични дувар једва још моЈке који део воде да упије, а иостане непроходљив за водену нару и остале гасове. С тога се и сви они бил.ни делови заогрну слојем од гглуте, којих сокове ваља сачувати од испаравања, као н. пр. стабло и старије гране кроз које се креће водена струја. Најзад треће и чешће претварање ћеличииог дувара у слуз постаје услед неке хемијске промене целулозе, ио којој се она осиособи, да у додиру с водом упије велику количину исте, и набубри но кад што тако јако, да се у волумену нреко сто пута увећа и постане галертне конзистенције, т. ј. претвори се у неку слузасту течност и најзад у саму гумску смолу. Ово иретварање ћелијчног дувара у слуз сматра се већином као процес болести, као н. пр. образовање смоле код шљива и треигања. Напротив игра оно врло велику улогу код алга, гљнва и гдекојих лишаја тако, да је код њих сам облик, на и иачин живота зависан од њега. У осушеном стању је и слуз или тврда или рожна. 1 ) Кад што се ови разни облици могу паћи у исто време на једиој истој ћелијчној мембрани тако, да је н. пр. њен спољни слој дрвенаст а унутрашњи слузаст и т. д. Неједнако одебљавање ћелијчне мембране састоји се у томе, што се на свима њеним деловима не слажу стране суистанције, већ су нека места од тога изузета и обично су мала и кружаста, Одебљавали сад дувар внше и више, то над овим неодебљалим местима између одебљаних постају мали цевасти канали, који дувар радијално просецају во споља су врло танком кожицом затворени. Ако на суседним ћелијама наспрамна места Види о овоме стр. 106 и 107 УоНеаипдеп иђег 1'Папгеп -РћувШодЈе \оп Ј. 8асћв. 1882 год.

њихових мембрана не задебљају, то на тим местима поставши каналићи опште један с другим и представљају уједно један затворен капалић, којим су унутрашњости обе ћелије у вези (затворепи канали). Ако се ћелија не замисли усамљена, већ као обично у њиховој међусобној вези, као нека собица од куће, која је својим дуварима одвојеиа од осталих одељења, тада могу се овн каналпћи упоредити са оним отворима, којима су собе у вези а она Фина кожица између њих са вратима, која одвајају просторе суседних соба једпо од другог. У доцнијем току живота налазе се ћелије и са отвореним каналићима, т. ј. таковим између којах се она предградица ресорбује и ћелије су тада у иепосредној вези једна с другом. При јаким задебљањима често се догађа, да се два каналића слију у једно и заједнички опште са унутрашњости ћелије, и ово су тако звани разгранати канали. Број је ових канала код разних ћелија раздичан. Тако код неких ћелија њих има само неколико, а код других опет врло много да изгледа, као да је цела ћелија њима изрешетана. Они су обично облика округлог, елинтичног или полигоналног, ређе су дугуљастог, узаног и вретенастог. Јасио је да ови каналићи на ћеличпој мембрани знатно олакшавају излучавање сокова између суседних ћелија., нарочито тада кад су дувари, који их растављају веома дебели, као и то да би без њих дифузионо кретање од ћелије до ћелије било ја.ко отежано. Сем овога ћелијчни дувар често и друкчије одебљава, т. ј. он одебља само на неколико места врло јако и она су одвојена једно од другог оним незадебљаним међу деловнма. Овако што виђа се на ризому многих монокотиледонеа н. пр. ђурђевка (сопуа11апа шајаИз) и т. д. и ћелије, које овакав облик имају, зову се коленхимске ћелије. Оне нису ништа друго до наренхимске Аелије, чији су дувари задебљали само на ћошковима или угловима од ћелија, другнм речма на оним местима, где се две ћелије дотичу под тупим или оштрим углом. Најразличиији облици одебљавања ћелијчне мембране налазе се код оних прозенхимских ћелија, који су назвати судовима. Ово су врло дугачке и цевасте ћелије, које према начину одебља-