Просветни гласник

182

КАРАКТЕ р НЕ сл И ке

113 ОПШТЕ ИСТОРШЕ

Лео био је после његов највернији помоћник у реФормацији. По гато је Цвингли четири године провео у Базелу као ученик и као учитељ нозва га општина Гларус за свога свештеника. Цвингли се посветио за свештеника у 22-гој години у месту Констанцу. Идући на своју дужност држао је једну ироповед на једном месту у путу. Прву службу служио је у месту рођева. Десет година (од 1506 —1516) био је свештеник у Гларусу. Тих десет година биле су врло значајне. Он је као проповедник учеетвовао у рату у Италији. Тада је проучио јадно стање швајцарских најамника и напао је свом снагом против оних, :;о,ји су за новце продавали страним кнежевима крв својих грађана. Овим стече много непријатеља, али већи део вегове општине био му је врло одан. Његове проповеди осветљавале су и загревале свакога. Но при свем том, што је Цвингли врло строго нападао на државне злоупотребе, у његовим беседама не беше доста хришћанске љубави. Кад се године 1516 решио, да предузме путовање у света места, његова општина даде му само одсуство и намора га, да задржи своје звање и своју плату. У манастиру св. Деве нађе се Цвингли са слободоумним људима, кои су потпуно веровали, да је поквареност у цркви била тако велика, да је требало то зло брзо лечити. Једнога празника држао је Цвингли нроповед, и говорио, пун светога духа, аџијама, да је Исус наш Спаситељ а не Марија, да се ником не треба молити осем једном Богу, и да је дух божји и његова милост свз^да и на сваком месту. Многе аџије побегоше са страхом, други еу се колебали међу вером праотаца и новом науком, а многи су се опет убедили у у истинитост еванђелске проповеди. Говор Цвинглијев распростр'о се не само кроз варогаи и села Швајцареке, већ и у Швабији и Елзасу стекаојеироноведникособито иогатовање.

И доиста Цвингли је, као и Лутер, дрско исказао све, што су многи духови осећали, и на гато га је ондагање време гонило. На две године по том иозваше га у Цирих, а то је било тада кад је Лутер приковао 95 тачака. Овде је нашао Пробуђен, слободоуман народић и магистрат, који му је изашао на по нута у сретање. Олутаоци су јурили к њему, јер је он проповедао јасно чисто јеванђеље, у коме није било никаквих људских додатака ни изопачености. Он је у ненрекидним предавањима својој општини објаснио нови завет и упознао је с њиме. При том је он указао на поквареност духовништва и злоупотребе у католичкој цркви. Кад је Францишкански калуђер, Њрнадим Самсон, путовао по Швајцарској, да, као Тецел у Оеверној Немачкој, нродаје опроштајнице, Цвингли је тако жестоко нанао на овај непоштен рад, да се Самсон није усудио, да дође у Цирих. Одмах су у многим местима објавили као злоупотребу и одбацили службу, тајну исповест и многе друге обичаје. Овде онде оставише калуђерице своје манастире и разудадоше се. Кад Цвингли настави да живље распростире просту науку Христову, онда му папа понуди велико звање, надајући се да ће га тиме ућуткати. Али Цвингли је више ценио милост божју и благо небеско, него почасти земаљске, па је одбио све понуде. На то савет нозва све духовнике у Цирих, за које се мислило да могу опровргнути Цвинглијеву науку. И ако се искупило било на тај сабор нреко 600 чланова, ипак је реФорматор изашао победоносно из борбе. По том издаде он своју вероисновест о правој и лажној вери и у њој ее изразио готово исто тако као и Лутер. „Само Библија," рече он, „мора о нашој вери и о нашем раду одлучити, Сва људска нравила треба одбацити, и за нас не може бити добра, док се не повратимо простоти хришћанске цркве у првим временима" У неким незнатним стварима Цвингли је од-