Просветни гласник

184

ИЕКО.ШКО РЕЧИ О УПОРЕДНОЈ ГРЛМАТИЦИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКа

улингвистичко- етнограФском смислу никако не сдажу с њиховим историским значењем и с иоиул.арном им унотребом данашњом. Многи зову „Жмудинима" све нраве Л.итавце, насупрот „Л.итвинима°, тј. , људма не дитавског него словенског етнограФСКог порекла, који живе у Литви, или ти насупрот „Литвинима", као у опште становницима историске Л.итве без разлике њихова порекла. Кад се ствар узме овако, онда се место назива „литавски" језик унотребљава „језик жмудски". Литавски језик у неку руку треба сматрати и као језик литературни, пошто он служи као орган иосебне књижевности, у којој има не само тако званих производа народног стварања, него и сниса индивидуалног карактера У пређашње време центар литерарне радње у Литаваца био је у границама руске државе ; сад је он пренесен у Пруску, где је чак основано у Тилзиту (ТПаИ) друштво љубитеља литавског језика и књижевности. Треба споменути да међу литерарном радњом Л.птаваца у Русији и Литаваца у ГГруској мало има заједнице. Њих делп, прво, то, што принадају разним државама, а друго , религија : руско-пољски су Литавци католици, а пруски лутерани. У много бољим околностима живе Лети. Племе, који говоре летским говорима, из чије је средине нзрастао и литерарни летски језик, живи у губернијама : курландској, у половини лиФландске и (у незнатном броју) у витепској. Лети су већином протестанти, а нешто мало православни. Од свију данас живих ариојевропских језпка литабски је језик сачувао најстарије стање, како што се тиче гласова, тако и облика. У овом погледу он мало уступа санскрту. Али изучавање литавског језика за чисто лингвистичке намере много је вредније од изучавања санскрта, и баш зато, што се санскрт сачувао само у писменим споменицима, а лптавски језик живи и данас у устима народним; природноје дакле, да увек можемо порођене сумње оверавати, и овај језик изучавати у свима његовим варијететима до најситнијих Финоћа и детаља. Лптавски језик можемо разматрати непосредно, па чак у његовој обдасти и неке огледе правити, о његовој, ннр., антропоФонској (гласовно -Физиолошкој) страни; међу. тим радећи са споме-

ницима санскртским, осуђени смо на вечно незнање, што се тиче неких врло знатних особина властитог им језика. 9., Последњу арио-јевропску породицу у Јевропи (а сада већ и у Азији, тј., у Сибиру) чини породица словенска. Најпре ћемо показати њену чисто лингвистичко-етнографску ноделу, а за тим ћемо казати неколико речи и о литерарним, литерарно-црквеним и литерарно-државним језицима, израслим на њеном земљишту. С чисто природног (лингвистичко - етнографског или дијалектолошког) гледишта словенска се породица раставља на ове гране: а.) Грта.руска, највећа и најмногобројнија, грана се најпре на групу дијалеката и говора великоруских или северноруских, па за тим на групу дпјалеката и говора малоруских или јужноруских. Ђеликоруси живе само у Русији јевропској и азиској, а Малоруси, осем Русије, настањени су још уједномделу аустро-угарске територије (део Галиције, Буковине и Угарске). Од великоруске групе у ширем смислу ове речи одваја се група говора белоруских , чији носпоци, тј., људи који њима говоре, жаве у северо-западним губернијама руским (вешто у смољенској, за тим у витепској, могиљевској минској, виленској и гродњенској). Великоруска група у ужем смислу (без белоруске) дели се на два главна дела: северни, „окавски" („окаишЈго") и јужни, „акавски" („акагопхуго" частв), а да и не говоримо о незнатнијим дијалекатским нијансама. Наравно, сви су ови називи за сада врло релативни, због и сувише малог знања о томе, којим се цртама поједини руски говори међу собом разликују, и како су географски распоређени. По мишљењу пеких исиитивача не може се утврдити оштра граница међу говорима белоруским и малоруским с једне стране, а с друге опет — међу говорима малоруским и великоруским у ужем смислу ове речи. Не- , мање података не допушта нам одлучивати колико је истипито ово мишљеае. Теориски у њему нема ништа немогућно. Како у области великоруској, тако и у области малоруској можемо издвојити неколико дијалекатских одблесака. Али ови варије- ✓