Просветни гласник

КАРАКГЕРНЕ СЛИК*

бадо одредити као коректора ирп штампању којега знаоца српскога језика. Вез језикозналачке коректуре могле бн се лако поткрасти как1!е круиније штамиарске погрешке, које би се можда као последица недовољне иажње нас потиисаних тумачпле. 30 Септембра 1886. год. у Београду. ј^ВЕТ. ј З у ^ ловић ЈК. ЈТ оповиђ. ДНДРА НиКО.ЛИ'К После иодуже дебате би одлучепо : да се извештај овај прими зиању и да се члаиови комнсије хоноришу за труд око ирегледања и поправљања програма свакп са по иедесет (50) динара. VI Г. Драг. Плајел члан дисциилинарног одбора реФерише усмено о актима по делу г. Милете Станојевића бившег учитеља , који моли, да се ионово ирими у учитељство и подноси доказе да се поправио.

И3 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 9 9 7

Главип Просветни Савет саслушавши мишљење извесгиочево оддучио је : да се г. Милета Станојевић бивши учитељ може поново примити у учитељску службу. VII Саслушан је усмеи ре®ерат г. .Јеврема Илића но молби Светозара Вуловића ђака II разр. ниже гимпазије пз Горњег Милановца и Драгутина Глпшића учееика IV р = београдске гимназије, који су молили, да им се да иомоћ из Фонда иок. Впћентија бив. владике ужичког, одлучено : да се Светозару Вуловићу може дати пз овога Фонда 30 динара месечно на пме издржања, а молба Драгутина Глишића одбијена је, пошто се поднетим документима не доказује да је овај ђак сродник пок. владике. Овом приликом савет је одлучио и то, да умоли г. Министра просвете, те да се у нанредак распише стечај за питомачка места овога Фонда.

С тим је састанак закључен.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. В. (На< Веинјашш Франклин 1. Мало је људи великих и славних, којих се име са тако дубокнм иоштовањем изговара, као што је име славног Американца Ванијамина Франклина. Овај човек био је по вољи Богу који је роду људском не само добро мислио, негомујејош и тако много добј а чинио, као што дотле није чинио ни од најнрослављенијих људи евих времена. То је био човекј којпјеи делом и речима ишао путем иравде, који је радио за слободу својих суграђана више него ма који грађанин Рама или Грчке, и који је ири свој својој величини увек остао скроман не тражећи за себе никаквих ирава!

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у) авак) Венијамин Франоин рођен је у Востону, садашњој главној вароши државе Масачузета, 17 Јануара 1706. године. Његов отац, Јоасија Франклин, један трезвен и увиђаван човек, није могао малог Венијамина тако школовати као што је желео, јер је био сиротан и његовим занатом једва је хранио своју велику аородицу. Венијамин најмлађи од његове шесторо деце, учио је као и остала деца, чатати нисати и рачунати, али је морао сам тражити пута и средстава да задовољи своју жеђ за науком. Љубав за науком била је у дечака тако велика, да је то његов отац рано приметио и одустао је од тога, да га да на сапунџијски занат. Али до дванаесте године дечко је морао по118