Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

233

смевим задацима још више. А г. Давидовић по што по то, хоће да су онц и за поиавл>ан>е. Он њнма у ошпте и ставља само два циља: да се види да ди су учениди добро схватили одређену партију и да се она понови Да је ово обоје писменим задацима, и радовима у опште, споредна ствар, а нарочито ово носледње, држим да је и сувише јасно. Одговарајући на моју тврдњу, да иисмене задатке не ваља „објављивати" напред, г. Давидовић велн да моја „овака замерка нема месга ни због тога, што се распоредом задатака, који је у сваком разреду прикован, у нас ови задаци и сада објављују", и... што се „обгчно узимљу оне ствари, које су последњпх дана предаване." Ситница је да приме ћујем г. Давпдовићу да се свуда и не „прикива" за знд, но се „објави" ђацима те га забележе. И у нас се, на пример, „не при кива." Но да ли «биља. г. Давидовић нцје опазио разлику између дапашњега објављивања расаореда пнсмечих задатака, те да ученици знају кад који имају, те да донесу перо и мастило и дотичну књижицу, и његовога објављивања о чему ће имати ? Ако би се укинуо дапашњи обичај објављивања распореда задатака, ђаци би морали сваки дан да доносе све свешчице своје за писмене задатке и перо и мастило; или били принуђени да раде писмене задатке често на парчету хартије п оловком. А ако бп се усвојио г. Давидовићев предлог, да се ученицима „објави" и о чему ће имати, онда би се они својски сиремили за ту партију и летеле би саме петице зацело, па макар из осталих партија не знали ни за тројке. Али г. Давидовић опет предлаже, да се те оцене из писмених радова, као „строга мера",као нешто штоличина старинско батинање ученика и „ме рачунају"; па онда чудно нада што се г. Давидовић брине толико за њих. Кад их, по предлогу његову, иећемо рачунатн, онда. што да објављујемо и понављамо дотичне партије? Или, кад већ чинимо толшсу трудбу, те их тако припремимо, можда и на штету остале наставе, онда што да не само рачунамо оцене из њнх, но и да их оденимо врло строго?.... „...Његова замерка нема најпосле места ии због тога, шт<1 он и сам (ја) заспрсму тих јичјсвктип М..СНИК

задатака тврди, као што сам и напред сиоменуо, да ради писменог задатка ваља „довести све у свезу и начиниги једну целчну и иреглед њен, па тек онда приступити писменом раду"", вели ми г. Давидовић. Пре свега, моја тврдња не може бити узрок постојању у умесности његовога мишљења, на макар се моја прпчрема узела и у оном смислу. у коме је он узима. Али ја сам казао какву припрему ја мислпл и кад. То је пред сами иисменн рад, а код нисменога задатка то ие мора ни да буде, сем да наслмвник нађе за нотребчо, нешто да објасни, да на нешто више ново и мало потеже обрати пажњу." Да ли је он (ја) помишљао, да ће оваком његовом припремом може бити навући пред ђацпка сумњу, да се та припрема тиче пис меног задатка, па да ће они с тога час пре похитаги, да код куће све оно науче, што се за нисмени задатак буде тражило", вели он даље. Па то је оно, што ја и хоћу, г. Давидовићу. Хоћу, то јест тврдим: да наставнпк ваља сваку партију да обрађује тако, да се ученици могу надати, да ће им она бити задата за писмени задатак и за оцену. И нека наставнпк слободно чини оваке погрешке, и нека „навлачп пред ђацима сумњу", те да „они с тога час пре похитају да код куће све науче...." Најносле споменута замерка нема места ни због тога, што се то исто ради и код усменог пропитивања, т. ј. од ђака се скоро п не може сакрити време, кад ће бити пропнтивања ради давања оцена. Тако вели г. Давидовић. Дакле ђацима ваља казивати кад ће иматн, и шга ће имати, за писмене задатке за оцену, јер знају кад ће и усмено да говоре. Другим речима: ношто ђаци знају кад ће усмено да говоре, то ваља да знају кад ће и писмено да говоре. Л.епа логпка! Алн је „вешти" наставници не могу допустити. Нитн оно прво стоји, да ђаци знају кад ће који говорити, нити би оно, и да постоји, могло слугкитп овоме другоме за узрок и да ово друго буде његова последнца. 0 „рачунању" оцена из иисмених задатака сад се већ г. Давидовић изражава мало прецизније. Он вели да није ни он баш за то, да се оне са свим не рачунају, алп овако; „да се у ручном дневнику школском ...огвори нарочита рубрика, где ће се оне 30