Просветни гласник

2 0 2 С Л У Ж Б Е н

жени бројни нодаци. Ђацмма објасните ео их и за ш'1'о одликује књигама. Том приликом можете изговорити неколико ирикладних речи целој школи, пре него што ђаке раснустите. Еад раздате књиге, пустите ђаке изшколе, јер Вам они не требају више, а тако исто умолите, да се из школе уклоне и сви присутни гости. У школи останите само Ви, чланови школског одбора и наставник у чијој сте школи држали испит. Ту сад имате ово да извршите: 1. Да прегледате администрацију школску а тако ис/го и администрацију школскога одбора, и да се уверите је ли све у реду ипо закону. 2. Да прегледате школску књижницу, је ли она у реду и чува ли се добро, као и то, јесу ли за књижницу набављене све потребне књиге, а нарочито оне, које су препоручене од министарства нросвете. При прегледу књижница уверите се, да ли свака школа има у књижници све свеске „Просветног Гласника" за све године од када „Гласник" излази. Где год бисте натнли неку школу да нема појединих свезака или читавих година, Ви ћете побележити тачно и свеске и године, којих нема, па ћете ми на нарочитом списку доставити податке о овоме, јер су потребни минисгарству. •'!. Да нрегледате школски намештај: школска учила и све остале нотребе школске, те да се уверите, је ли школа на време снабдевена свима потребама. Ако буде какве неуредности у овоме , сазнајте до кога је кривица за то, наредите што треба и у извешгају нобележите код сваке школе такве случајеве , па ме известите. Поглавито сазнајте код сваке иоле неуредне школе, шта је и на који начин нредузимао сам насгавник од своје стране, да школу снабде свим потребама и да је у реД доведе. 4. Да се уверите , јесу ли ђаци ишли преко године уредно у школу или нису. Ако нису, сазнајте узроке неуредног похођења школе и видите, шта су наставник и одбор школски радили у овакиж случајима, с погле-

И Г Л А С Н И К

дом на прописе чл. 39. закона о основним школама и свега онога што је о томе наређено расписом од 10. октобра 1884. г. Пбр. 19729. (в. „Просветни Вборник" стр. 854 —856); јесу ли састанци школскога одбора сазивани по чл. 19. закона о осн. школама и тачци 1. поменутог расписа и јесу ли одборске одлуке извршене онако како прописује чл. 18. истог закона. Наставник, који није у овоме иогледу извршио своју дужност , нема права да му се изостајање ђачко од шголе узме као олакшица, (в. тачку 5. истог расписа). Ако је кривица до школскога одбора или до председника што није одборске одлуке извршио, Ви ћете ме о томе известити, да бих могао наредити што треба по закону. Ни један члан закона о основним школама није тако строг као члан 39. Еад би се овај члан закона тачно вршио , све би школе морале уредно радити у ногледу похођења школе од стране ђака. Али се нри извршивању овога члана чине толике погрешке и ненравилности, да се то овде не може набројати. У колико има у самоме члану као и у целоме закону нејасности и неопредељености односно застарелости казне, изјављивања жалбе противу изречене казне, замењивања новчане казне затвором и т. д., у толико се неразумевањем или погрешним разумевањел чл. 39. чине страшне омашке и од стране учитеља и од стране школскога одбора , а нарочито од стране председника школских одбора. Тако н. пр. школски одбори изричу често ве.ћс. казне од оних које су законом одређене ; нредседници школских одбора махом ие извршавају одлуке школскога одбора, нити их осуђеним родитељима саонштавају, него се казне само изричу и гомилају, а не наплаћују, те отуда никаква уснеха нема. Има честих случајева, да гомилањем новчана казна толико нарасте, да се одлуке школскога одбора могу извршити само продајом некретнога имања осуђенога. Ово није никако смисао члана 39. закона о основним школама