Просветни гласник

кн.ижевнк обзнане

481

вора дубровачких, млетачких, византиских и осталих. Изгледа да г. Срећковић то све сматра за излишно, и то доказује живо целом својом књигом, Г1о његовом мишљењу руски би научник најбоље радио да просто усвоји посматрање садашњих српских научника родољуба, и да се не мучи с поређењем и изучавањем нзвора. Тим би начином карактеристика знаменитога српског цара испала другојачије. У самој ствари — чиме то управо мене кори мој критик? Ни више, ни мање него тиме што сам смањио простор српскога царства и високо значење радње Душанове, и што сам набацио сенку на лична својства царева. Г. Срећковићу није право што ја одричем да је Бугарска била васална Душану и што сматрам бугарскога цара Јована Александра за самостална владаоца (346 — 351); није му право што не признајем да је Душан освојио Босну; није му право што сам рекао да се Душан старао да се удвори Турцима и да их се бојао (791); није му право што сам разјаенио ток ратовања Душанова у Византиском Царству, а нисам могао потврдити његову војну против Цариграда (729—730). Даље се г. Срећковићу не свиди што сам говорио о Душановом византиском заношењу и о немогућности његових политичких уображења о освојењу Цариграда, што сам показао како је плитко разумевао везе с Млецима, и на послетку што сам рекао да није био искрен према Кантакузину (488, 500, 660, 722). Све те (и још неке друге) моје мисли и оцене веома љуте г. Срећковића, али он ни једну ту мисао и оцену не опровргава, како би приликовало, довољно снажним научним разлозима. Њему се само чини да то све није тако, и да ја нисам схватио Душана. И ево га где он развија свој прави и правилни поглед на основаоца српскога царства. По његовоме мишљењу Душан је био човев генијална ума, изванредног талента за војну и дипломатску радњу. (609, 698); он је прекрасно схватао сувремени му политички положај Балканскога Полуострва и Јевропе, није учинио никакве дипломатске погрешке и вазда је постојано корачао к поуздано смишљеном задатку, тј. да збрише Византиско, па да га замени Словенским царством. Душан је, г. Срећковићу, био убеђењем проникли заступник словенства и православља; он је лепо опажао онасност која је Балканском Полуострву претила с две стране: од латинскога запада и од Турака, и вешто је борбу водио и с једним и с другим противником. Гурака се Душан није бојао; удварао им се није никада; и с њихове стране никада нијс палазио какве сметње к освојењу Цариграда, и године 1355. он је, у истину, био на путу к знаменитој престоници Источнога Царства, и би њоме за нросветни гддсник 1892.

цело завладао, да то не пометоше унутрашњи непријатељи и издајници. Царство је Душаново обухватало скоро цело Балканско Полуострво; у то су царство улазиле и Босна и Бугарска. По својим моралним својствима Душан је био најидеалнији, иајплеменитији човек. Ни сенке лукавства није било у њему, правду је ценио више свега, а увек је тежио на правичност (436, 447, 450, 463, 695, 511—513). Тако Душана описује г. Срећковић. Мени не остаје ништа друго него да пожелим да би г. Срећковић лепо и красно остао при своме мишљењу. Читалац ће, на послегку, схватити да мени овде пије до спора са српским академиком, пошто се пас двојица налазимо на правцима са свим супротним. Ја се старам да објективно и свестрано проучим српску и у опште југословенску историју, а мој поштовани колега пише панегирике или (што је још деликатније) патриотску историју српскога народа. Различити су задаци наиш, различита су средства и методи наше радње. У таким приликама, може ли бити међу нама каквога год ученога разговора ? III. После свега што је горе казано, овде може бити довољно и неколико речи за последња два одсека књиге г. Срећковића. Наш се писац одавно већ бави царем Урошем и трагичном судбином његовом. Наследнику Душановом он је посветио три веће монограФије, и у последње се време жестоко препирао с другим словенским историцима о питању ко је крив за смрт Урошеву ? Јер је г. Срећковић доказивао да је други српски цар погинуо од руке Вукашинове, а међу тим г .г. Руварац, Ковачевић ^) и К. Јиречек 2 ) норицали су то мишљење, и на основу несумњивих историчких података доказивали су да је Урош био у животу још и после боја на Марици, у коме је Вукашин погинуо. У својој Историји српски академик, разуме се, пише по својим мислима, и једва да се гдз и сећа својих противника 3 ). Што се тиче извора, и овде је непотпуност, која је и иначе необична у писца (Мопитеп^а га^изта, Растић и др.), а недостатак критике. IV. Одсек, посвећен „унутрашњем стању и државном развитку* (790 — 963) обухвата: 1. Мисли пишчеве о краљевској и царској власти, о границама српске државе и о њеноме државном уређењу, које су гдегде самосталне, гдегде пак узете из ') Годишњице Николе Чупића, III., 1879. Српске Новине 1886. 2 ) Вег1ећип&еп <1ег Ка^изапег ги 8егМеп ип(;ег Саг ГГгоз ипс1 Кош& У1каМп, Рга^, 1885., и базоргз тизеа Кга1оу81?1 безкећо, 1886., I., II. 3 ) Само је г. Јаречка удостојио некодиким одговорима. 62