Просветни гласник

482

КРИГИКА И БИБЛиОГРЛФИЈЛ

других деда, често пак врло чудновате ') иу опште мало потврђене навођењем извора; 2. Препис од слова до слова иознате расправе професора Т. И. Успенскога «Матерјалш длл исторш землевлад^ћшл вђ XIV в^к!" и веће изводе из друге расправо тога истог професора „О происхожденш визант1 &сков и шжнославлнскоВ прон1и а ; 3. Исписе, у ориђиналу, и у изводу, чланака Душанова законика, у којима се налазе појединости о положају и о правнма редова народа, о градовима, о војсци, о рудницима и о новцу, о данцима и порезима, о трговини, о суду и о судским казнама; 4. Неколико страна о народннм обичајима и празноверицама и о историској књижевности г ). Не треба ни да напомињзм да и у том одсеку књиге г. Срећковића и најумеренији читалац неће наћи ни колико толико потпуне ни верне карактеристике унутрашњега стања српске државе и српске образованости. Ту су, на чудноват начин, потрпани одломци о појединим историским чињеницама, туђе вредније мисли и цишчева Фантастична домишљања. Општи суд о научном значају овога дела српскога академика изложен је горе у самом почетку. Т, Флорински.

А. Н. Пнпинђ Исторгл русскои Втнографги; I.—II. Обш,Ш обзорљ изучешВ народности и ЗтнограФ1н великоруескал; III. ЗтнограФ1а малорусскаа; IV. Б^лорусшл и Сибирв. Спб. 1 890. — 1892. — Четири књиге у 8®. Стр. 424 + 428 -ј- 425 -)- 488. (Насгавак) Прелазећи преко Пушкина и огромног му значаја за буђење народне руске самосвести, преко Гогоља и славне плејаде великих руских писаца, који уведоше народ у књнжевност, разгледајмо с г. Пипином покрет у руској науци четрдесетих год. Као у прошлом, тако је и у овом веку Запад био од великог утицаја на напредак руске науке. Узимало се највише од најближих суседа, од Немаца. Читав преврат у изучавању класичке филологије (Фридрих Август Волф ; Бек, Херман Лахман); компаративна лингвистика (Боп и Грим); нова школа права (Ајхорн, Савињи, Рудорф); нови погледи на историју на основи реалних догађаја (Нибур, К. 0. Милер, Шлосер, и Французи: Гизо, Тијер, Мишле, Ч Погледај оообито шта је на 812. страни казано о византијском утицају на Србију и о српству словенских племена која су становала у Бугарској, као и много друго којешта. 2 ) Писац у опште не даје никаквога обавештења о стању старе српске књижевности; он чак и не иобрајанајглавнијих деда књижевних из поменутога времена. Детописима посвећује пола стране, а писмима чудновату једнубелешку испод текста (на последњој страни).

Луј-Блан итд.); критички метод примењен на философију — све скупа проузроковало је читаву револуцију у руској науци. Млади руски научници образованп у Германији, по повратку у отацбину применише нов критички метод на руску историју и етнографску науку и дођоше до нових резултата. Рад њихов чини нову епоху у изучавању народне прошлости и садашњости. На пољу историјограФије прво место заузима С. М. Соловјев (1820 — 1879). Прва му славна дисертација: «0 одношају Новгорода према великим кнежевима" (1845.) и друга: „Историја одношаја међу руским кнезовима дома Руриковог* (1847.) и први том »Историје Русије од најстаријих времена« (1851) беху дела, која стварају епоху. Служећи се новим методом историјске школе, Соловјев је први покушао, да схвати и објасни постепени развој старог руског живота. То до њега није нико радио, па ни сам Карамзин, који је обраћао више пажње на спољашње, него на унутрашње догађаје, не тражећи у Фактима мисли и њиховог развића, већ дајући их без свезе, онако, како су избијали на површину. Појам о народу, као о организму, и о историји народа, као о органском развоју његових прастарих, битних основа под утицајем спољашњих и природних погодаба и суседства — саставља основну историску идеју Соловјева. Примена те идеје, то је велика заслуга његова. Своје главно историско дело, Историју Русије (29 свезака) почиње Соловјеп испигивањем геограФСке области, у којој се развијала делатност руског народа. То је била система славног Ритера, који је у то време, упоредо с историском школом, стварао географску науку у свези с историјом и етнографијом, објашњујући узајаман утицај природе и човека. Неколике напомене о утицају климе налазе се и код Карамзина; ну до Соловјева тај утицај нигде није био тако детаљно разрађен и примењен на ток руске историје. С гледишта органског развића он је одрицао обнчну поделу руске повеснице на нериоде: по његовом мишљењу, таке поделе не може бити тамо, где тече неггрекидна делатност, непрекидан развој, где сваку појаву спрема претходна; ако се по некад велики догађаји чине изненадним превратима, то једино значи да им треба узроке тражити дубље у условпма живота и у пређашњим вековима. Соловјев негира монголски утицај у такој мери, као што су му пре давали; тумачи „родовнми отношешами* Феудалну си-стему; грозна дела Ивана приписује не личном карактеру, него приликама, које су их захтевале; на послетку у прелазу од старе историје к новој, у раду Петра Великог, у ком обично виде реФорму, а често револуцију, он не налази никаква изненадна