Просветни гласник

19*

ЈОВАН БОШКОВИЂ

147

рића, чијп је Једац члан за владе Катарине II у Русији добио племство уз ђенералски чин. У Новом Саду провео је и најсрећније часове, своје детињство, напајајући се оним духом, којијетада вејао оностраним ерпством. У тодобабиоје, вели Подит, Нови Сад срећнији, српство се осећало у оним крајевима срећнијом, а Нови Сад беше српскији, по салашима и виноградима боље се песма орила. Прве основе свога шкодовања добпо је у месту рођења. Ту је изучио прве школе, па и с доњом гимнасијом био је готов до мађарске буне. Те је већ године требао да ступи у пети разред, али буна паста, школе беху затворене, те и он беше учесником у покрету приликом бомбардања и пожара Новога Сада. Дакле, на почетку свога живота, у доба, када млађана душа највише идејалише, Бошковић улази у редове народних бораца; његов се карактер тада челичио и он је већ тада, а напојен још од дома, гајио љубав према напаћеном српству. Буна се утиша, школе се отворише и младога Бошковића налазнмо школске 1849.—50. год. у Еарловдима у шестом разреду (зесшкЈа ћиташШЈв с]аз818) заједно с Јованом (а сада Иларионом) Руварцем. Из оцена поједпних про #есора тога разреда дознајемо, да је Бошковић био одличан и да је у оценама био утекао и од Руварца. Тако се налази забележено: за први семестар од проФесора Стевана Пазпшевића (потоњег архимандрита Саве) ,Дп аис!оге з1атешсо" први по азбучном реду међу „етшегЛев", псто тако и у другом семестру. Даље опет за први семестар од проФ. Василија Лукића ех СеотеШа, То§1са, е1; Оео^гарМа Рћуаса свуда Е (еттепз), а за други: ех 6еоте1па, Аз^гопоипа е(; Рзусћо1о§1а свуда Е. За други семестар код катихете Грпгорија Авакумовића међу „превосходпим првима" нрви је по азбучном реду. Најпосле од Јакова Герчића, проФесора и директора у разделима под РоеИса, Аис1огЉиз, Шз^опа ХЈштегзаИ, ЕШса, МогЉиз свудаЕ 1. (еттепз рптиз); испод Мопћиз стоји „Сепзог 1 ', што значи особито владање. Осем њега имали су тако владање самојош тројица од 25 ђака. 1 ) Гимнасијске је науке даље учио у Будиму, а довршио у Пожуну ; ту је положио и испит зрелости, ц упозпао се и са неколицином словачких родољуба. У Беч је по том дошао, биће 1852., да слуша правне иауке на свенаучишту. Ту је слушао и словенску Филологију, коју тада с највећом вољом ') За ове родатке иа карловачке гимвасије захвалан сам своме добром пријатељу Р. Врховцу, који ми их одмах на моју молбу иосла.

Предаваше Мпклошић. Полпт тумачи ово његово упоредно слушање и Филологије тиме, што је Бошковић увек мислио о културној заједници срискога народа, те га те мисли и подсгицале на учење разних говора српских. „Често би ми казивао у сред параграФа, које смо учили, како која реченпца гласи у јужном и у западном наречју према нашем источном наречју". Предавања Миклошића годила су му јако; с одушевљењем их је слушао и том одушевљењу дао одушке у чланчићу, 1 ) или како га зове допису, у Седмици 1856 , којим позива „уљудно све оне младе Србе, који долазе у Беч да слушају више науке, и који се кадгод мисле бавити књижевношћу, да полазе предавања г. Миклошића". Неку је већ спрему у језику имао, када се с Вуком упознао. Овај га је и заволео.те га је чешће и звао к себи, што је Бошковићу било по вољи. Знао је у напред, да ће му свака посета у Вука донети добре користи. И он му је бесплатно преписивао „ради поуке у језику и свему што се тиче српске народности". 2 ) Награда му је била, што га је од времена на време даривао својим књигама. Вуку су били по вољи Бошковићеви преписи, јер их је он савесно преписивао пазећп на сваку реч, коју би Вук изговорпо. Често би пута коју непознатију реч н два три пута поновпо, да је не 5и криво записао а и да је што боље упамти. Код тако гвоздене воље није ни чудо, што је успео да се уброји међу најбоље знаоце срнскога језика- У њега је у опште био сређен дар за језике. На почетку већ својих студија знао је руски, и првп његов рад био је донекле превод с рускога. Мало после научио је и чешки, те и с њега преводио, а познавао је добро и остале словенскејезике.У Бечу је учио даље поред Францускога језика и енглески. Г. Стева Тодоровпћ прича, да се с М. Полит-Десанчићем у том надметао. У ђачку кавану близу старога свенаучшпта долазила су обојица и отимала су се, ко ће пре уграбиги Тајмс. Бошковић би понекад раније дошао и наравно Тајмс и све знатннје приграбио ; ово је Полрта веома љутило. Једном је прилпком Тодоровић насликао Бошковића, како у руци држи Тајмс, а ногама и на све могуће начине прптиснуо остале новине, да их Полпт не може узети. 5 ) За боравка у Бечу састајао се са свима виђенијим Србима онога времена. Бранка је познавао, ') Изишао у 42. броју стр. 335. међу књижевним вестима. На почетку је знак □, а то је био неко време његов знак за потписивање. 2 ) Вошковић, Вук СтеФ. Карадић. 3 ) За ове податке захвалан сам г. Тодоровићу, шго ма их је посдао на употребу преко г. Туромана.