Просветни гласник

ЈОВАН ВОШКОВИЋ

149

ковић сада пером у руци настајаше да иробуди интерес у пубдике пишући редовно реценсије позоришне у „Впдов-дану. а За две године беше редован известилац. Његове реценсије оддикују се од осталих онога времена не само језиком већ м садржином; кроз њих нушташе многу лепу мисао, а сваком даном приликом настајаше да цстакне потребу стварања Фонда за српско народпо позориште и позоришно друштво. А када се о томе Фонду почело озбиљиије мислити, те се и 27. јануара 1863. давала у корист његову представа (Стернјпн „Светислав п Милева"), Бошковић, нзмеђу осталога том нриликом пише: „Мислимо, да нема тога, кога не ће обрадовати што ће чутп да се један пут подиже темељ и код нас, да се од вечитог дилетанства створи нешто сгалније." — 0 овим реценсијама, којих је читав низ, говорпћу више у другом делу ове радње, у ком је говор о књижевним делима Бошковићевим. До 1863. године глумиле су добровољачке дружине у позорншту; алп оне не могоше унапредити глумачку вештпну, пошто одступањем старијих чланова долазе на њихово место млађн без спреме, који тек морају учитп. Када се то опазнло, стало се и размишљати. Одлучи се, да се образује одбор, чији би задатак био да помаже „у спремању нових дела за представљање, у упознавању с вишом глумачком вештином и у упућивању на виша начела психолошка и природна у свима тежим и сумњнвим приликама и најиосле у руковању с дохоцпма п изналажењу пових извора ради издржања дружине и позоришта" Ј ). Одбор би састављен из три одсека: у одсеку литерарном беше Јов. Бошковпћ и Милан Симић, у одсеку вештачком: Настас Јовановић и Стева Тодоровић, а у одсеку новчаном Дим. Јокспћ и Мата С. Карамарковић. Овако састављен одбор доби иотврду од владе, и од Фебруара 1863. год. почео је озбпљно радити, обративши се молбом и народу за скупљање прилога. Па не само то, већ је књпжевни одбор настао, да гледаоцима дадне што више новине и то одабране. За нешто јаче од два месеца беше давано на тадашњој београдској позорнпци девет нових комада. Сем тога књижевни одсек, управо Јов. Бошковић, беше онај, који својим још и тада прпзнатим знањем српскога језнка нааа, да комади, који се дају, буду што чистпји у језику. Тако нозориште поста школа, која с поуком и забавом не уносаше у народ погрешност у језику и застареле већ ®) Грађа за историју срп. нар. позоришта у Веограду од год 1835. до 1876. од Ђ. Малетића, стр. 137. Ово је дело било извором горњим цртама о иозоришту ц Бошковићеву раду на њем. Добро би било, да празвине овога дела ко попуни, а и да настави започети рад.

облике; она шта више чишћаше и оно што беху гледаоци поцрпли из „ славеносербских" књига. Воље беше, али потпоре ни с које стране. Сва напрезања била су залудна. Одбору нпје остало друго но да се обрати народу по ново. То учини 1. октобра 1863., али би слаб одзив. Нешто мало више од 900 динара би нрикупљено, а шта је то ирема оноликом мањку, што иоказа позоришнп буџет. Људи без воље, а и без енергпје, стали би, растурили би позорпшну дружипу и ослободпли би се залудпа посла. Овп пак не хтеше. Решише шта впше да подмире самп још онај мањак што иедостајаше. И тако три члана дадоше 270 дуката, а четирп 120! Што све чини воља човечја п пожртвовање! Они не сташе, већ с тим новцем, а и с поклонима у стварима од поједпнпх госпођа, створнше ао одобрењу владину лутрију, која им донесе преко 350 дуката. Али и то не беше довољно да и њихове издатке подмири. Одбор је и даље радио, све до 26. априла 1864. год., када по1еп8 то!еп8 мораде и сам затворпти своје позориште. 3. новембра прпложници српскога народнога позоришта одреде, да се сва позоришна имаовина с примањем и давањем преда министарству просвете на руковање а и умоли, да настане, да се што пре позориште подигне и представе отпочну. Тадашњи мпнистар просвете нрихвати ово, па и одбор одреди, у ком видпмо и Јована Бошковпћа, и правила му пропише. Одборовпм настојањем и субвенција му се одреди. Он је у 1865годинп отпочео рад, али крај свега тога, после четири месеца, дошао је до уверења, да не може позориште иостојати без праве позоришне зграде и без повеће субвенције. 29. априла 1865. год. позориште се опет затвори. На растанку с глумцима известилац Видов-дана жали, што је последња представа, али и наглашује, да је одбор предложпо мипистру, да се још лета 1865. отпочне зидање позоришне зграде. „С тешким срцем праштамо се с нашим нозоришним друштвом, које је с добром вољом и пожртвовањем одговарало своме позиву, и захваљујемо му у име целе позоришне публике на часовима духовитога уживања, које нам је за ово три године иричињавало својом врсном вештином." Бошковић се у два маха, колико се сећам, јављао за катедру правнога Факултета на нашој Великој Школи, али тек када неумрлога Даничића постпже зла судба, да га преместише с проФесуре Велике Школе у поштанско одељење (за „суруџију", како је често у шали говорио пок. Бошковић), би постављен на његово место Бошковић прво за привременога проФесора за Филологију и