Просветни гласник

150

ЈОВАН БОШКОВИЋ

псторпју опште књижеиности, и то највишим решењем №. 3033 од 16. септембра 1865. Утврђен је пак тек јуна месеца 1867- Предавао је у Велнкој Школи осам часова недељно. У овом времек^ од 1861. до 1867. радпо је и на књижевном иољу, што му је признато 29. новембра 1864. на састанку одсека за исторпјске науке срп. ученога друштва кандидацпјом за члана као заслужна књижевника, „којп може помоћи да се друштвени задатак изврши" г ). Сем многобројних позоришних реценсија у ово доба долази његов „Извод пз српске граматике" удешен за гимнасију, Синтакса, неколико реценсија, од којих се нај јаче истиче она, у којој полемише с А. Васиљевпћем. Ну о том после. — За своја предавања пз историје опште књижевностп био је нрппремио превод с другог издања Шерове „Историје опште књижевности." Он му је остао у рукопису. Доцније је Новаковић исто дело превео, али с потпунијега четвртог издања. И ако се после растура позоришне дружине латио другога посла, и ако је бпо претрнап радом и у школи, спремајући предавања — и пак неје могао заборавити позоришта. Као члан позоришчог одбора без позоришта настојао је да се оно обнопи, нарочито после појаве туђинскога позоришта у Веограду. Када је ово на срећу угинуло, наста одбор да доведе новосадско друштво у Београд. И оно дође под ондашњпм управитељем Јов. Ђорђевићем, те и даваше представе од 17. септембра 1867. до 14. јануара 1868. године. Тада је већ и министарство просвете почело озбиљније мпслити о позоришту и његовој згради. Фебруара месеца већ је био план послат мииистарству грађевина; а марта већ беху и куће почелп рушити, да се у скоро подиже зграда. — Да би се све ирипремнло, што је потребно, пре него што бн позориште било готово, мпнистар просвете 13. јула 1868. наименова нов одбор, у чијем књижевно-уметничком одсеку достојпо место заузима Бошковић. Без икаке награде, крај свог огромнога иосла, радио је својскп, да би по довршетку зграде могло позориште радити. Он је и извештај саставио о позорншним делима, које је одбор од ранијих година имао. Када Дим. Матић поста мпнистром, Бошковић дође на његово место за потпредседника позоришпог одбора. Те године (1868.) би утврђен и за члана школске комисије. Како је Бошковић вршио с вољом и потпредседничку дужност и трудио се да исправи много што шта, даје довољно грађе Малетићева „Грађа". Нолитичке прилике у земљи по убиству кнеза ') Новаковића Ј.Вила« од 1865. год. бр. 6. стр. 77.

Михаила не могоше, а да их и Бошковић не осети. Оновремена струја не могаше ни њега трпети, н он бн жртва параграФа 76. Марта 6. године 1871. под бр. 1048. отпустп га тадашњп министар про свете Дим. Матић у десетој годпни државне службе, ,,што је заједно са осталим проФесорима бранио автономију Велпке Школе" 1 ) или како он у 137. броју „Заставе" од 1872. године сам вели, што се пије „новодио но влади." Један његов биогра® (Бачваннн 1. бр. од ове године) велп, да је отпуштање било „услед једне беседе" његове о св. Сави. Мепи је зиана само беседа од те године, а о св. Савп, она, коју је држао у Великој Школи; из ње иак не бих могао извућп ннкако тако тешке крпвице — да се отпушта из државне сдужбе. Зар је то била кривица, што је на крају беседе изрекао наду, да се не јављају од сада тако немиле појаве као те: што је Вук провео сав свој век. а и умро, у туђини; што ужа домовина Вукова није приложила ништа за издавање његових дела; што Даничић живп такођер на страни? Зар је то тако тешка кривица, кад вели: „А ко хоће просвету, тај мора пошговати представнике науке и уметности, тај ваља да потпомаже књпжевнике и уметнпке, и да цени њихове труде и умне привреде."! 2 ) — Свакако прекрет је морао бптп на један мах, јер не бих онда могао разумети, што је био постављен за учитеља срискога језика тадашњем малолетном кнезу Мнлану М. Обреповпћу. Пун неког унутарњега задовољства и пун идејала прешао је 1861. преко Саве у Београд. Мислио је, сањао је, да у слободном делу свога народа ради на нашем међусобном познавању, на културном једпнству; и ночео је радити сав срећан и пресрећан у српској држави својим, како би оп из скромиости рекао, малим силама. А рад му је ишао од срца. Ми истакосмо само два његова рада, а тушта је још п тма радова, које и не иоменусмо више из пезнања, а по нешто остависмо да сада поменемо. Он је играо улогу и у београдском певачком друштву; оно му Је било крај позорпшта једна од пајмилијпх установа. за чпјп се опстанак бринуо Био је впше година члап, потпредседник и председник београдскога певачкога друштва; нарочпто 1869. кад се у Вршцу светила застава (9. јуна) „кад је београдско друштво у натпевању однело палмову гранчицу," како ведп у автобиограФијп. Када оно беше Штросмајер дошао ') »Србија* бр. 97. од прошле године. „Брапик" вели, да се то десидо »јер није био по в ;л>и тадашљим намесницима«. „Орао" пак вели »због непогоде што је илао са владом«. Нешто слично и Сандић у Невену од 1880. бр. 24.: „због неправде, коју му учини влада државпа*. 2 ) Скупљени Спиои, св. II. стр 183.