Просветни гласник

ЈОВАН БОШКОВИЂ

151

у Београд и одсео у мнтронолпји, ношена му је бакљада. Том га је приликом лепом речи поздравпо Бошковић као председник певачкога друштва 1 ).Године 1865. био је у одбору ради прииреме педесетогодишње просдаве сриске државе. Награду за то има медаљу. Па и ЕтнограФска изложба у Москви наградила је његов труд око припрема великом руском медаљом. — И тако одушевљени борад, како се морао осећати, када после десетогодишаега бављења у Србији као вредан и савестан раденпк мораде оставити њу заједно с позорпштем, које тек што поче живети жнвотом, а за које је он толико труда уложпо? Како се мало у опште пази на осећање нлеменитих људи! Како се мало држи на дени рад заслужних људи! Бошковић немаде куд, већ оде у своје место рођева да чека боље дане, а да за то време помаже својим милим Новосађанима. Они га дочекаше раширенпх руку, јер борба, што се водила тада у Новоме Саду п његовој широј околини, захтеваше што више огледанпх радника. Бошковпћ је већ био познат с прилпкама у Угарској, а дружећи се са словачким родољубима научио је п политику водити, што показа у впше прплпка. Српска новосадска општииа још те године пзабра њега за заменика Св. Милетићу, који је тада бно у затвору, а за српски цркнени сабор у Карловцима. На сабору је био послаником и 1872. и 1874. године, оба пута заступајући срез Горње Карловце, Загреб, Реку и Моровце. — Поверп му се даље уреднпштво „Л.етописа и , ком он опет даде живота, а би и замеником секретару А. Хаџићу, којп је у то време путовао с дружином народнога позоришта. И овом је позоришту био помагач, а одборник је остао до смрти. — Српски црквенм сабор изабрао га је 1871. године и за школскога надзорника у владичанству горњокарловачком п пакрачком. Он је по избору отишао у те крајеве, бивао на епархијским скупштинама и отпочео прнвремено вршити своју дужност, очекујући потврду, али — она не стиже. Зашто? Он у 187. броју „Заставе" од 1872. године вели, да је с тога, што га је срнска влада преставила код угарске као „демагога". У наЈкритичкијем тренутку, онда када у Нови Сад додази под именом краљевскога комесара владин комесар Мајтењпје, преузима Бошковић за по године 1872. од 102. (30. августа) до 149. броја (19. дек. закључно) уредништво „Заставе" У своје руке и правом одмереном борбом сузбија Мајтењијеве којекакве плетке. Борно се очајно као *) О овои ми саопшти г. Туроман у писму од 22. јапуара, на што му, као и за остадо, дугујем вахвалност.

прави подитички и народни борац. Он је био толико вешт, да је онемогућно Мајтењију опстанак, изигравши га згодно, а и откривши да је он само владпн комесар. Свакако би интересно бидо прелистатп бројеве „Заставе" из тога доба, а под уредништвом Бошковићевим, можда би још јаче избио на видик и његов политпчки дар. Мени није могуће било да пх овде нађем, с тога о том да наведем шта ми јавља пријатељ Ст. Станојевић: За то време пма много културно-књижевнпх бедежака, препорука дистова и т. д., што је све од њего. У бр. 120. има, без потписа, о Туромановој граматици у новосадској гимнасијп, где замера што граматика није заведена. У бр. 125. има, без потписа, о конФеренцији Сдовака. У бр. 126. пребацује пубдици због слабога одзпва на Змајеве Ђулиће, опет без потписа (али без сумње од њега). У бр. 137. одговар^ч Дим. Руварцу на нападаје на правац „Заставин". Ту се иотписао. Овде напомнње, да је из Србије прогнан због тога, што се није „поводпо по влади"; а за иадзорника није потврђен, што га је српска влада представпла код угарске владе као „демагога". У бр. 151. има изјава протпву новосадскога локалнога лпста, на којој је између осталих и он погнисан. Д-р Вучетић ирнча, да је он у „Застави" уређивао и „Преглед новина". Две трп анегдоте из тога МајтењиЈева доба исприча ми мдади пријатељ Станоје Станојевпћ, те их овде саоиштавам. Мајтењију је поступио онемогућавао опстанак. Једном придиком дође Мајтењију један од младих Срба да га моли, да не буде узет у војнике. Мдадићу обећа да ће молбу његову усвојити , ако хтедне да пази на уреднпштво „Заставе". Младић беше од части, те о том извести тадашњег уредника, Бошковића. Овај га саветова, да о нристанку јави Мајтењију, те да овај у толико и тодпко часова на извесном месту остави писмо за младића. Овај то послуша и гле, Мајтењије у одређено време пролази и спушта ппсмо! Јов. Бошковић је ово гдедао п то му је било довољно, да сада укаже на Мајтењија као владипа комесара, а не краљева. Младића укдонп преко Кденка у Србију, а он у договору с двојицом из уредништва изнесе ствар сутра дан на јавпост. Иптереспо је и то, да је у очи издаска броја дошао у редакдају проФесор Сандић са чданком. Сие је бидо сдожено, а само је остадо места за тај случај с Мајтењијем, те ие могаде Сандићева чланка прпмптп за сутрашњи број; али не могаде ни рећи за што. Изговарао се, да ће он водити коректуру, али не поможе. Сандић је хтео да сам сврши. Није се имало куда, већ дадне да се сложи, па и оштамиа десет бро-