Просветни гласник

ЈОВАН бошковић

152 јева, што Сандић собом однесе. Када овај оде, 1 Вошковић растури слог његова чданка, ге унесе о Мајтењију. Ради веће безбедности младићеве број пе растури сутра дан у обично време, нешто доциије то учпни, а и тада растурање отпоче од ајмашкога краја. Неколико годииа боравка његова у Новоме Саду могу се назвати годинама политичке борбе. То су године, које показују његову одлучност у борби, а уз то увек и одмереносг. Он тада нпје жалио ни времепа ни здравља. Причају, вели Станојевић, да је у друштву тадашњих сарадника на „Застави" пазио, ко из Мајтењијева стана излази. Обично су се рачместили ио капијама у разним улидама око те зборне каФане (садашње мађарске гимнасије). Око по ноћи збор је свршивао свој договор и разилазио се иа разне стране, али нпко од њих није могао невиђен отићи. Одмах је за тим састанак био у уредништву „Заставе", те сваки јавио, кога је видео. Сутра дан већ је у новинама стајало, да је код Мајтењија био договор, на ком су били ти и ти. Вештина Бошковпћева опажа се још по где где. Најбоље карактерише његов рад овај случај. Беше изборна борба; али одлучна. Немачка партија, којој је бпо на челу католички свештенпк Еулчар, шуроваше с владином, а то је ни више ни мање, него је успех у изборни свршетак у питању. На срећу Бошковаћу допаде сдучајем писмо Кулчарово, које је иисао у Пешту. КалФа једап впдео беше да вири писмо из сандучића, те га извукао и донео Бошковпћу. У писму беше исиовест Кулчарова о изборној борби. Кулчар је био сада у руци његовој. Не говорећи ништа о том писму својим једномпсленицима, седне и напише католичком свештенику ппсмо, ком у верном препису дода и писмо његово. Претио му беше, ако гласа, да ће ово писмо изнети на видело. Када вођ немачке партије виде, да је његов план откривен, немаде куда, већ се повуче с изборне борбе. Победа је била. на српској страни. 0 овој ствари Бошковић до последњих дана није ником причао. У хартијама његовим биће и данас још то Кулчарово писмо. које је ради иолнтпчке борбе онога времена пнтересно, те би га требало објавити. У најгоре време био је и секретаром „Матпце". Њу је требало сачувати од прсгију владина комесара. Овај ју је хтео затворити и ствар је била дошла дотле, да је Бошковић требало да преда кључеве. Од дана до дана ствар је дуљио, а једно ВЈ )еме изговорио се бодешћу. Није се најзад имаЈо куда, дошао је п посдедњи час. Али на срећу Бошковић доби од Милетића нз Пеште

телеграм, да је влада пала, те му добро дође да се и последњи пут одупре Мајтењијеву смеру. И тога дана позваше га да преда кључеве, а он одбијаше. Пријатељи га сташе световати, да не ради тако, а он им онда извади телеграм рекавши: влада је пала, Мајтењије је њен комесар, дакле и његова служба свршена. Тазо и би. Српска „Матица" остаде. И ако се готово сав био одао иолитичкој борби, ипак није напустио уредништво „Летописа"; шта више он га је из чаме покренуо и доцније и по две подебље годишње свеске издавао. Под његовим уредништвом изишла је св. 113- за 1870. и 1871. годину, св. 114. за 1872., св. 115. за 1873., св. 116. и 117. за 1874. и св. 118. за 1875. годину. Сем уредно вођених заиисака Матичиних и писања у „Јавору" з.а 1874., Бошковић је приредио за штампу и прву књигу „Дела Јаше Игњатовића", која је изишла о трошку Матичину, и у којој је сем приредбе и језик поправио. После његово иет година боравка ван Веограда, враћа се опет у њ, али сада с нешто више искуства; враћа се, али не сам, већ на усмен позив тадашњега владара кнеза Милана. Бошковић, дошавши у Србију, 6. Фебр. 1875. год. би постављен за библиотекара народне библиотеке и чувара народпога музеја. Одмах за тим априла месеца постављају га и за члана позоришпог одборана место Св. Николајевића, који даде оставку. Пред објаву рата Турцима бн одбор промењен, али и у новом Бошковић оста чланом. За време ратова 1876.-1878. Бошковић као и сви остали шефови завода,. не буде послап иа границу, али је радио непрестано у народној библиотеци, позоришту и друштву српскога „Црвенога Крста", имајући доста посла са странцима, са домаћима рањенима и болнима и подржа^ајући везу између обостранога српства. Када је букнуо овај рат за ослобођење, Србији су притицалп у помоћ Срби пз Угарске и других земаља, а у масп додажаху руски добровољцп и многе рускиње болничарке. „Долазнли су на паробродпма кад дању кад ноћу. Ннко их није никад скоро ни дочекао на паробродској станицп. Од београђана и београђанака ама нико ни да се макпе да поздрави ту браћу словенску, што су долазпла да нам помажу Тп руски добровољци и сестре Рускиње разилазили су се по нашим разним гостионицама и механама без ичијег упуства; ту су их већ неки тадашњн наши гостионичари управо дерали. Та немарност л нашега грађанства и бесавесност по некога гостионпчара тпштала је јако неке наше људе, а особито пок. Бошковића. Он