Просветни гласник

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

сељак, вели, није одрекао, јер зна.м, како се треба • разговарати с тим народом". Ево је већ 17. година, како је отац Павле ожењен. То вам је сад човек од својих 40 година, сухоњав, озбиљан, мало плашљив и доста пријатан по изгледу. Он ради на њиви, коју је узео под најам. Октобар је, земља ми је још неузорана, па се пона жури, јер су сељаци већ давно готови с орањем. Тек што се вратио кући утруђен и измучен, а богаташ из Лимашова, Сидор Шујка, послао за њега, да чита молитву. Кад отац Павле дође изнурен дому свом, место срдачпа дочека и миле поздравне речи, сусрета га гунђање жене му, ко.ја се истом вратила љутита од ђаконовице. Попа муцну плашљиво о самовару, а она се направила глува. па ћути, и тек кад он сам пође у кухињу, да извади из пећке мало угљевља, опа га гурну и лати се сама тога посла. У том невеселом животу једина су му утеха деца и рад. Мати им већином љутита, па дечица и у радости и у жалости трче к њему, нежном и добром оцу. Као добар пастир, који је са страхопоштовањем гледао на свој високи позив, отац Павле је лечио не само наравствене, већ и Физичне слабости својих парохијана; знајући врло много лекова, нешто из домаћег лечбеника, а још више од покојне матере своје, он је притицао у помоћ тим својим знањем, где год би затребало. Жива реч његова чула се у храму божјем скоро сваке недеље, а насигурно свакога празника. У проповедима грмео је отац Павле против порока и празноверних обичаја, ударајући на пијанство, лоповлук, рђаво поступање са женама и т. д. Служећи 17 година цркви и народу, пошло му је за руком, да искорени многе рђаве навике пз својега стада, и да одучи причеснике од гадна обичаја, да после примања св. тајне не иду у крчму, да запију причешће, или, као што неки говораху, „да га сплакну". Проповед против порока и недостатака, запажених у парохији, доведе оца Павла у неприлику. У округу му живео је, као што знамо, богати сељак Сидор Шујка, од којега је он узимао земљу под аренду. Једном дође оцу Покровском сирота удовнца сељанка, да се потужи, како јој је жито изгорело, а Шујка — тип обичног сеоског зеленаша, жестока, хладна, немилосрдна — отерао јој за дуг и последњу краву. Свештеник се заузе за њу код Шујке, ну овај се расрди на њ, што се меша у туђ посао. Кроз неко време зеленаш се начини јавни му непријатељ. 0 црквеној слави, на дан Казанске Божје Матере, отац Павле, као обично, држаше народу проповед, излажући му суштину хриш-

313 ћанске љубави и казујући му о милосрђу и о високом значају, који има пред Божјим очима свако добрс, указано ближњему. Свештеник је ударао на голу спољашњу побожност, која се изражава само спољашњим знацима, и на свако пожртвовање без добрих дела. »Оне, рече, који тако чине, одбациће Господ, и одвратиће лице своје од оних, који, уместо да се брину за удовице и сироте, притискују их, и, одузимајући им последње, што је у њих, терају их на плач неутешни. Отидите од мене, рећи ће он, ви, што говорите у себи: Одасмо Богу, чим би се могао користити нагп ближњи! Ви, што приносите богате даре, само да се похвалите пред људима својом побожношћу, својом раздашношћу. Све то Господ одбмја, као што је одбио жртву Кајина, убице брата својега." Шујка стајаше напред пред свим народом. и до проповеди наслађаваше се, гледајући нова кандила, која је баш тога дана цркви поклонио. Проповед га доведе у јарост, ге изиде нагло из храма, гурајући људе и чинећи забуну. За такав иоступак могао га је отац Павле оптужити суду, ну, т> доброти својој, опрости му. Међу тим, зеленаш намисли, да му се освети за проповед, па га оптужи епископу, тврдећи да га је назвао Кајином. Епископ нареди истрагу. У село дође благочини са још два истражна свештеника, од којих један, Галактијонов, сањаше већ одавно о том, како да се дочепа те парохије. Отац Павле, не осећајући се крив, није се ништа бојао, мислећи да ће народ бити уза њ. Али зеленаш није дремао, већ је појио сељаке ракијом, наговарајући их да говоре на његову воденицу, и да траже да сс отац Павле премести у друго село. Отац Галактијонов пак смишљаше, како да га што већма оцрни, па да му узме парохију, те поведе истрагу у том правцу. — Јесте ли били у цркви на дан Казанске Божје Матере ? поче он испитивати сељаке. — Како да нисмо, јесмо! — И проповед сте чули? — Чули смо! — И о Кајину сте чули ? — И о Кајину. — Причајте, како је то било ? узвикну он строго. — Тако је и било: Кад попа спомену Кајина, Шујка се расрди и оде из цркве. — А што се ви не расрдисте ? — На нас није ни увредио. Ми смо њим увек задовољни, одговорише сложно сељаци. — Значи, ,он Је увредио само Шујку ?