Просветни гласник

315

нику од 20. јануара 1836. год., у смрадници на архијерејском дворишту крај семинарије. Мојој кривици због беседовања с расколницима додаше једну још грђу: потказаше губернатору, да је мој певчик, Лукијан, дао староверцима у замену старински псалтир 1 ) из књига, што бејаху под мојим надзором. То се доиста тако десило, само што ја то нисам тајио мислећи, прво, да је ствар нцштавна, а друго, знајући, да је певчииа нагерала сиротиња, да то учини. Али ми тај ништавни догађај, ето, урачунаше у зликовачки преступ, узеше ме под суд и послаше ме у богословску бузару, да бузим бузу". Такве прилике с једне, а године и спромаштво с друге стране изменише високе појмове оца Савелија о вери и о узвишености свештеничкога позива. Год. 1849. записа прота у свом дневнику, да је светио водицу у расколиичким кућама, и да је узимао сребрнике њихове, и ако му то бејаше тешко. »Чинио сам то, вели, зато, да не начиним црквењаковицу од попудије... Проводим живот свој, читамо дал,е, у сну и јелу. Ничим не могу да дејствујем против раскола, јер ме све везује: и полугладни иричт 1 ] и пресити исиравник 3 ). Криво ми је, што ме послаше овамо мисионаром, као на подсмех људима: проповедај — кад немаш кому; учи — кад те не слушају! Исиравник проповеда много боље од мене, јер за тај посао у њега је справа од неколико крајева, а од мене траже да сам им потказивач". Али ништа га није тако болело као забрана, да не сме држати проиовед без претходне цензуре. Беседа бејаше главно му оруђе у борби против недостатака и порока; он би се често у њој позивао на познате догађаје, само да буде што јаснија и да што јаче утиче на слушаоце. Једном на Преображење, прОповедајући народу, како се треба бринути не само за своју децу, већ пазити и неговати и туђу сирочад, отац Савелије изнесе пред парохијане, као пример, поступак убогога сељака Пизонскога, који узе под своје неко подбачено копиле али пе назва по имену тог доброг човека. Проповед узбуни против оца проте некоје богомољне људе, које вређаше што им се ставља за углед тако незнатан човек. Нађе се и потказивач, и ускоро оца Туберозова позваше у конзисторију „због проповеди, која указиваше на живо лице". Чим стиже, „охладише му ревност седењем од 36 дана на чорби без рибе к , а за тим му објавише, да мора послати сваку своју беседу, пре него што је буде држао

1 ) Такве старинске књиге особито цене расколници.

2 ) Свештенство и црквени служитељи око храма.

3 ) Административни чнновник.

у цркви, на цензуру оцу Троадију, пометену човеку, »мужу скорбноглавому", као што га називаше отац Савелије. «То неће никад бити, пише увређени пастир у својем дневнику, и зато ћу посгати нем као риба. Опрости, сведржитељу, поносу мојем>, ну ја не могу хладно вршити дело проповедања. Кад мој дар тражи таква рада, осећам као да иешто силази на ме, мном овлада неки. тако рећи, свештени немир, душа ми стрепи и гори, и реч пада из уста мојих као огн.ено угљевље онда је у душе моје свој цензурни закон!... Боље се склоппте ви, безбожничка уста моја, и нек умукне нелукава реч моја — ја не могу бити проповедник из ропства". Али он не може да ^еди скрштених руку. Кад год би видео, да се кому твори кривда, био би му заступник. Тежак положај ондашњих сељака, робова спахиских. побуди га, да замоли светску власт, да заштити народ. Сретнув губернатора, отац Савелије поднесе му жалбу на племиће, што гоне људе да им кулуче недељом, па чак и о великим празницима. Ну губернатор га грубо предусрете, иотказа га архијереју, а овај му одузе благочинство. Или, шта може бити корисније по народно здравље и благостање од проповедања против пијанства? Па и ту се не даде ишита учинити. Прочитав у новинама, како католички свештеници заводе по Литви друштва трезвености, да се боре против пијанства, отац Савелије хтеде и сам да поведе пропаганду у том правцу, па склопи такво једно друштво и посла устав на потврду. Али арендатори и крчмари помислише, шта ће бити с њима, ако народ престане пити, па учинише своје; а светска власт погледа на такву пропаганду, као на смањивање , државних прихода'), и отац Савелије, место очекивапе потврде, доби, као што он пише, „огроман нос, не само да не мисли о осн^вању таквога друштва, већ да не сме о том ни проповедати". Још теже му би, кад дође за учитеља у његову паланку нихилист, син тамошње поскуричарке, који обиану оца Савелија. те овај одслужи парастос декабристима 2 ), и поче учити децу, да нема Бога. Прота се старао, као учитељ закона божјег, да сачува младе умове од кужне нихилистичке заразе па кад то не поможе, написа јавпо о свему надлежној власти. За такав поступак умало што га јавно мњење не урачуна у шпијуне, дочим позвани не дадоше писму никаква значаја. Међу тим, кад ') Држава има од акциза на ракију три стотине милијуна рубаља годишњег прихода, т. ј. око милијарде динара. '•') Бунтовници против цара Николе (14. децембра, 1825године ).