Просветни гласник

605

210.; то издање није тачно, као год што није та- ј чан ни онај Француски превод, који је додат оригиналном тексту. Од тога је много боље издање А. Мустокендија у „'ЕАЛцроџгтјџог-у* (1 847. VIII —X) с иоторијским илустрацијама. После, има Бекерово издање у „Согриз бепр^огитШактае ЈзугапИпге® за 1894-ту годину; оно је у главном копија Пуквиљева издања, само с том разликом, што је овде текст хронике пропраћен још и неким анонимним хроничарем латиискога превода, који је пун погрешака. Затим долази Дестунисово издање с руским преводом и нотама од 1858-ме године. По мишљењу с1-га Хопфа, најбоље је служити се оним Мустокендијевим издањем или — пошто је оно ретко — Бекеровим, које је сам Хопф исправио*). Дела доцнијих писаца, која писац наводи као изворе којпма се је служио при изради ове књиге — такође није нознавао. То се може ценити по томе, што је већина цитата из Диканжа, Вранковићеве хронике и Витезовића, које је ои навео, узета из Историје Јована Рајића!.. Остали су пак позајмљени из дела г. Флорипскога, расправа Констан. Николајевића, Историје г. Срећковића и т. д. Чак је у списку извора на крају књиге наведено и дело Халкокондилово, упоредо с књигом г. Руварца Ј,о Кнезу Лазару", у којој се, на једном месту, изреком каже, да Халкокондила ништа не зна о догађајима иосле смрти Душанове!?.. Даље, писац се није умео умерити ни у цитирању наших летописа. Наводио их је сувише и истављао чак и за мота појединим одељцима своје књиге тако, да би многи читалац могао помислити, да у њима има бозна какве грађе. Међутим, они о Симеуну имају још мршавије податке, него ли о осталим личностима онога времена ! . . Што је најгоре, писац није познавао ни најважнија дела, у којима има поуздане грађе за његову тему, То јасно показује онај његов дугачки списак дела и писаца, међу којима има и таквих, који о Симеуну не умеју реИи ни речи, а у коме није наведено ни изврсно дело ученога Б-га Саг1а НојЉ : »ОгГесћеп1апс1 ип МШе1аИег ипс1 1п Лег ИеигеГ{«,.ни одлична расправица 13-га Конст. Јиречка »ЈЗге ВегГећипдеп с1ег Надизапег ги ЗегМеп иШег Саг ТЈго& ипб. Кбпгд — У1ћаНп (1355—1371)!

Исто тако, писац није налазио за потребно да у својој књизи употреби повеље Симеунове и друге записе од важности. Ту долази она повеља, К0 ЈУ Ј е Симеун у јануару 1361-ве године издао *) Сћгошдиез ^гесо-готапез. 259.

једном потомку гроФа од КеФалоније, Јовану Орсинију, названом Пар и (»Јован џара Уреин"), који је после оних пожара у Арти, када су му биле уништене привилегије његовога дома -— желећи да оствари своје претенсије на земље предака — молио Симеуна и овај му потврдио све земље око Јанине, које је његова породица још од Душана била добила. Затим, повеље и записи очувани на зидовима неких цркава и манастира, из којих се може видети, да је Симеун једно време сву своју пажњу био обратио на подизање цркава и помагање религиозних установа. У том је погледу нарочито важан онај запис, очуван у рукописној историји метеорских манастира, у коме се вели, да је г. 1367-ме неки побожни калуђер Нил, »уз припомоћ благочастивог цара Симеуна — Уроша«, основао четири цркве па стеновитим висовима, изнад богородичиног манастира Дупијаноса, и тако поставио темељ оној чувеној калуђерској републици Метеора, која се у скоро почела такмити и са самом Св. Гором! Важан је, даље, и један ктиторски запис грчки, сачуван над главним западним вратима у храму св. Арханђела Михаила у Костуру, из кога дознајемо да је тај храм једном приликом био и обновљен »од Симеуна и сина му Дуке* и т. д. VII. Карактеристично је да писац на питања, која су и јасна и разговетна, одговара готово увек погрешно! 0 том један доказ више налазимо и у његову одговору на питање о деци Симеуновој. Тај одговор гласи: »После себе оставио је (Симеун) жену, царицу Томаиду, два сина: Михаила Дуку , који га у царству наследи, и Стефана и једну кћер Марију, удату за деспота јанинскога Тому Прељубовића.« * 0 потомцима Симеуновим расправљао је код нас пок. Конст. Николајевић у ХШ-тој књизи Гласника Срп. Уч. Друштва. Више расправа о том питању и немамо. Као грађа за ту његову расправу служила су му, у главном, казивања два наша стара летописа: Копоринског и Студеничкога и још неки податци доцнијих писаца, замотани баснословним традицијама. Да та грађа није била [ ни довољна ни поуздана за решење поменутога питања, јасно је већ и по томе, што се казивања наведених летописа не слажу међу собом и што ни сами они писци (Халкоколдила, Дука, Диканж! I пишта не знају о потомцима Симеуновим. Они