Просветни гласник

606 ЦАР СИНПША СИМЕОН само, причајући борбе турске с краја XIV и почетка XV века, помињу нејасна имена: „Кесар", »Дука Епикериеј", „Депа", „Депои" и т. д. Како је у тим именима пок. Николајевић могао пронаћи синове Симеунове и њихове потомке — то је, одиста, непојмљиво!.. После неколико година, дотакао се тога гштања, чувени познавалац изпора за грчку историју средњега века, Б-г К. Хопф , у свом делу „ ОНесћеп1апЛ гт МИШаИег ипс1 т Лег МоигеИ к . Приликом говора о Симеуну и завојевањима српским на југу полуострва, он је, према податцима које је имао на расположењу — ас он их је имао више него ико други — утврдио, да је Симеун оставио само јвднога сина: Јована Уроша, који је доцније, у калуђерству, назван Јоасаф. У исто време успео је да објасни она нејасна имена, која су онако далеко одвела пок. НиколајевпКа, и доказао да онај ,,Депа (г или »Депои 1 ' није био нико други, него син иознатог војводе Радослава Хлааена, из другог брака његова"). Да Симеун није имао више од једнога сина, наш је писац могао дознати а да и не чита поменуто Хоафово дело. То стоји изреком написано у трима књигама, које је — како сам каже — читао и њима се служио радећи своју расправу, а то су: ХопФОва „Сћгошсјиеа §тесо-готапез (< (на крају, у генеалошким таблицама), „Годишњица® књ. Ш-ћа (стр. 406) и „Српска историја 11 г. г. Ковачевића и Јовановића! * * * Симеун је преминуо 12. јуна 1371. г. После његове смрти на престо је догпао син му Јован Урош, последњи изданак славне династије Немањића. Али он није дуго владао. Одлучивши да се посвети Богу, он ускоро напусти престо свога оца и повуче се у манастир свога учитеља Св. Атанасија, звани Метеор. Ту ступи у Василијев орден и доби име Јоасаф г ), а. доцније, кад најезда турска поче плавити његове земље, би пострижен за монаха Метеора и владику Фанариона. Своје последње дане провео је у највећој манастирској тишини и повучености, и преминуо је 20. новембра 1&10. године у једном скромном калуђерском скиту, на врху клисура, кроз које хладна река Пенеја пресеца венац од Пинда 3 ) 1 ) Страве из дела Хопфова ве могу тачно вавести, јер ми дело у овом тревутку није прп руди. 2 ) То је онај »пресветли крал, ЈоасаФ, одвећ поштован међу монасима метеорских манастира.« 3 ) Гласвик XVIII, 78. —

НЕМАЊИЂ (ПАДЕОДОГ) Последњи потомак старог Немање прешао је, дакле, преко владалачке трибине као какав метеор! Његов пос.ледњи чин био је дивна апотеоза последњим данима славнога основача династије Немањића и тужна елегија спомену на њ и јаду који тада притискиваше народ српски. * * * Да завршимо и да оставимо на страну све оно што је писац рго Аото виа написао. Да пређемо и преко свих осталих његових нетачности и недоследности. Читаоци већ и према оном што је до сад речено могу лако оценити праву вредност ове »Историјске расправе" и пресудити, да ли једна таква књига може заслуживати да буде штампана, па чак и награђена! Што се тиче самога писца, њему би требало препоручити: да у будуће не узима на се, да он тумачи и решава онака научна питања, из простог разлога, што такав посао далеко још превазилази његову спрему и способности; да упамти, да је патриотска реторика, па ма она и не била онако усиљена, као што је у његовој књизи, престала давно задовољавати научне аотребе ; и да се научи, па да у историји тражи само објективну истину и да је не меша ни с каквим интересима. Томе нека нарочито тежи, јер изван праве истине нема ни науке ни научника; тамо може битн само учених Фантасија и Фантазера!.... Што он то до сад није научио и што му је књига испала овако слаба, томе се не треба чудити. Треба само знати, да су — у оно време к кад је он ту своју књигу радио — са катедре Српске Историје на Вел. Школи — предавана или само факта без критике, или се. са мо критиковало без факата!... Чачак. Гргур Јакши!. с. Р.

ХЈећег <Ме АиГ^аћеп шк! РШсМеп Деа 8сћи1агг<:е8 уоп В г . тес1. А1ехапс1ег уоп \У1гетиз. — ХеИзсћгШ Гиг Зсћи^еаипсШеЉрЛед-е. 1894. № 11. Питање о школским лекарима новијег је датума. Оно се истиче тек после еиохалног рада немачког лекара Лоринзера, којом управо и отпочиње рад на пољу школске хигијене у модерном смислу. Но и ако има за собом историју од неколико деценија — питање о школсКим лекарима још увек није довољно популарно. Ниједно се питање из школске хигијене не решава тако лагано као ово питање — о лекарима. И тамо где