Просветни гласник

КРИТИКА И БИВЛИОГРАФИЈА

607

је то питање горе у начелу усвојено — не нриступа се остварењу саме институције у општем облику. Данас многе европске вароши- имају својих школскик лекара, но задатак и дужности њихове још нису тачно одређене. Негде лекар школски води надзор само над одржавањем чистоте у самој згради и најближој околини — води рачуна о спољној страни школске хигијене у ужем смислу речи. На другом опет месту — лекар води надзор над здрављем школске деце у том смислу, што лечи болесне ученике и даје упутства приликом појаве какове заразе.међу ученицима и т. д. Оваковом улогом у школи — лекари нису задовољни; они веле да је круг њихова рада у школи много шири, и у исто време и преко потребан. У редовима што долазе ми ћемо укратко изнети, како наш писац мис.'П1 о томе, шта је задатак и какве су дужности школских лекара. •Задатак је школског лекара, вели писац, да води надзор над здрављем. ученика. Према оваковој задаћи, у делокруг његова рада спада све .штс се односи на телесну, интелектуалну и моралну хигијену ученика. Без обзира на хигијенске захтеве не може бити речи о каквом паметном образовању. Лекар је у сваком школском заводу тако исто потребан као и иедагог — а не буде ли он могао имати приступа у школи. и одузме ли му се могућност да он са своје стране дела међу ученицима, онда улогу лекара мора узети на себе неко други. И збиља — данас школској администрацији спада у дужност и чување здравља ученика. Но то уређење није оправдано. После овог уводног и општег погледа на питање. писац прелази на даље специјално разлагање. Пре свега лекар је — т. ј. треба да буде — одговоран за уређење школских зграда и осталих просторија. Питања о начину огревања, осветљења, вентилације, школским клупама — све су то ствари лекареве компетенце, и он је за сва та питања одговоран. Писац се не може никако да сложи са онима који веле, да би о свему томе могао и педагог довољно рачуна да води, нарочито ако је дотични педагог и природњачкп васпитан. — Но дужност школског лекара не ограничава се само на хигијенско стање школских зграда. Још важнији је његов задатак да води надзор над хигијеном саме наставе, нарочито у оним иредметима, код којих делају чулни органи и органи за кретање: при читању, писању, цртању, певању и телесним веџбањима. Овде писац даје места примедби: да је сасма излишан контролор медицинске проФесије, само ако се предавања вргае по прописима, као резултату заједничког рада педагога и лекара.

Но за медицинско-санитарни надзор над ученицима лекар је неопходно потребан, и у томе га не може заменити ни филолог, ни математичар, ни природњак, зато што не располажу оним мпогоструким медицинским знањем, без којега не може бити речи о медицинско-санитарном надзору над ученицима. Испитивање ма ког било органа захтева претходно анатомско-Физиолошко изучавање тих органа, и однос њихов наспрам доба старости, пола и стању онштег здравља. Овај надзор и за лекара може бити тешка ствар, ако сем теоријске спреме не располаже и извежбаношћу у испитивањима. Медицинско-санитарни надзор над ученицима даје нам могућности да нађемо средства, којима ћемо што успешније чувати здравље ученика , и којима ћемо војевати против штете коју трпи настава услед рђавог здравственог стања ученика. Писац не може никако да се сложи са примедбом педагога — да ће крај ваљаних хигијенских услова деца и без медицинско-санитарног надзора бити здрава. Једна друга страна лекаревог делања, у коме га нико не може заменити, и где је он неопходно потребан, то је медицинскопедагошко делање лекара. До сада је настава била чисто интелектуалног карактера — т. ј. служила је искључно само умном образовању ученика. И ово образовање сматра се као искључиво право педагога, и сваки покушај с друге стране да уђе у то поље, одбијан је као противоправни напад на туђу својину. Но оваково посматрање морамо обележити као пенравилно — вели писац. Сем педагогије ума — постоји и хигијена ума, која има своје право на живот; педагогија ума базира па принцппима хигијене ума — упутствима ове има да следује педагогија; п у толико ће више успеха имати, у колико више буде одговарала хигијенским захтевима. »Једном речи«, вели писац, „педагогија треба да се потчини хигијени." Оваково тврђење пишчево не треба да изгледа ни пајмање чудновато, пошто се зна, као што то модерна психо-физиологија учи, да сваком умном покрету, сваком појаву од стране ума одговара известан физиолошки процес у мозгу. И да би сам учитељ могао бити у неко време и хигијеничар! он треба да је добро верзиран у физиологији , а нарочито у физиологији нервног система, у психофизиологији , хигијени у опште. „Учитељ-наставник треба да је биолошки образован човек. 0 Без помоћи од стране школског лекара не могу се постављати појединости наставног плана, које се тичу поделе времена рада и одмора, о трајању предавања из појединих предмета, и т.д. ит.д.