Просветни гласник

ОБРАЗОВАЊЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

608

ПодсећајуКи нас на дела 81гитре1-а, 8сћ1о1г-а, Ј. Косћ-а и КбШе-а, писац вели, да без сарадништва лекарева морално васпптање ученика у опште није могућно. У већини случајева налазимо да су морални недостатци ученика скопчани са неправилним телесним развићем. Консксија та учи тељу не може бити јасна — ако није познат учеп-има психо- и неуропатологије. Лекар се другаче понагаа наспрам онанисте, наспрам ученика који

не могу мокраћу да задрже, или наспрам по наслеђу нервозним ученицима — а другаче се понаша учитељ; ц он се понаша погрешно. На завршетку свога рада писац вели: Као што се треба бринути да имамо ваљане педагоге, тако исто треба. се бринути да имамо и ваљане школске лскаре; на заједничком раду њих двојице треба да се оснива васпитање ученика. Д-р В. А. Ноновић

ПРОСВЕТНН

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Образокаље у Швајцарској. — 11о члану 27-ом Федералнога устава, бригу о осповној настави у Швајцарској воде кантони Настава је обавезна и у јавним школама бесплатна. Школе походи младеж свих вероисповести; слобода савести и"веровања загарантована је потпуно, и конФедерација је дужна, да предузима потребне мере према кантонима, који своје дужности у том погледу не би тачно вршилн. Али, и ако је уставом предвиђена , извесна контрола, коју би конФедерација имала да води над кантонима, ипак су сви покушаји, да се та контрола установи , остали до данас безуспешни : школска администрација, организација и инспекција остале су потпуно у рукама кантоналних министарстава. Питање, на који би начин конФедерација требала и могла да ост[>ари то своје право контроле, постављено је још пре неколико година, и све до данас остало је нерешено. 1882-ге годнне иоднело је било савезно министарство скупштини неколико предлога, којима се налагало статистичком биро-у да извиди : који каитопи не врше своје дужности у погледу назора над организацијом школа, и које би мере требало предузети да се потпуније изврши поменути члан устава. Скупштина пође још даље и донесе 28. априла исте године одлуку, којом се министарству унутрашњих дела препоручује, не само да испита те неправилности и достави свој извештај о најбољим средствима, којима би се могло обезбедити извршење 27-ога члана, него да изнесе своје мишљење *) Из књиге »8а СопШегапоп 8шзве*, раг ЕЧг Т. 0. Ас1ат8, е! 0. Б. Сиппп§ћат. Ес1Шоп 1'гапса1зе ауес поЈеа е1 ЗсЈсЈШопз, раг Н. 6. Боитуег. Р: 1890. —

К0ВЧЕЖНТ1 и о том, да ли би корисно било донети о том питању и један специјалпи закон. У исто преме истакнут је био и иредлог. да се у министарству просвете установп звање једнога секретара. који ои те послове отправљао, место дотадашњега обичнога писара (сотгшз) статистичког бпро-а. У јулској сесији исте године државни сгшет прихвати ту одлуку, премда с незпатном већином. А позната је ствар била, да је и шеФ савезнога министарства унутрашњих дела делио мишљење скупштине. Радикална странка захте тада, да се свима религиозним друштвима забрани мешање у управу над школама; шта више, она затражи, да се религијска настава догматичкога каракгера, као тешка за децу , избаци из програма предмета за јавне школе и да јој се резервише место у приватној настави. Противна странка, коју су, наравно, састављали католици и консервативци, изјави да радикална странка има очиту намеру, да „изагна Бога из школе« (»сћазвег ГИеп с1е Гесо1е (< ); и та Фраза, честом употребом, остаде им као бојни усклик у борби противу противника. Консервативци и католици, који су увек бранили независност кантона, тврдили су шта више, да именовање тога новЈга Федералног чиновника неће моћи проћи без каквог Федаралног закона, који ће кантоне лишити сваке. иницијативе у погледу наставе и на тај им начин крњити стечена права. Католици су чинили нарочиту опозицију горњем предлогу и имали су доста присталица; то се види из тога, што је 180 995 грађана изашло са захтевом да се иредлог подвргне реФередуму (гласању). Гласање је извршено 26. новембра 1882. год. и предложени закон би одбачен огромном већином од — 146,129 гласова!.. Протестантски кантони водили су исго тако јаку опозицију закону, који је скупштина била изгласала, као год