Просветни гласник

698

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

каже Србином Србин је, а који мисли да је Хрват. да га као таквога и сматрају, без обзира на особине у језику којим говори. Са овим су приказани сви ирилози у леио уређену зборнику Вукових граматичких и полемичких сииса. У четвртој књизи биће, за овај зборник врло потребан, регистар и додатак, у коме ће бити поред Вукове редензије на Л. Мушицког оду Глас Народољупца, још некоје ситније ствари. Не могу, а да на овоме месту ие речем коју и о уређењу овога збориика. Као што у почетку напоменух, ови скупљени граматички и полемички списи подељени су у три књиге, нрема самим прилозима, који су овде објављени. Друга и трећа књига су још подељене свака у по две свеске. Сви су прилози, у колико се то могло, поређани хронолошким редом. Можда ће бити кога коме ће се овакав распоред свега овога материјала можда учинити мало незгодан; биће их свакако, који би желели, да су Вукови граматички и полемпчки списи подвојени по садржини и по начину, на који су постали. Ну ако се само пажљивије разгледају сви прилози у овоме великоме зборнику видиће се: да |би друкчијп распоред овога големога материјала бно не само врло тежак, већ готово и немогућ. Има још нешто што привлачи пажњу у овоме зборнику: уз оне прилоге Вукове, нарочито полемичке, који су постали поводом туђих радова, штампани су и ти туђи радови, ако само стоје у тешњој вези с дотнчним Вуковим иослом. Мило ми је, што се не могу сложити са онима, који баш зато чине замерке уреднику. Мени се шта више чини, да сг неки, нарочито полемички послови Вукови не би могли ни разумети без тих туђих послова, који су овде објављени. Морам сиоменути и то, да су сви прилози врло верно прештампани, тако да су чак обележаване и све разлике у појединим издањима код прилога, који су имали два издања. Уза сваки прилог су додате библиограФске и друге потребне напомене. Уредник је врло савесно испунио оне велике обавезе, које је био примио на себе, подухватившп се мучнога носла: да прикупи, среди и спреми за. штампу многобројне Вукове граматичке п полемичке списе. Захваљујући њему овај је зборник и постао оно што је: најлепши и најтрајнији споменик Вуку. И техничка је израда одлична и на томе искрена хвала издавачу Државној Штампарији, али нехвала на онако високој цени. Врање, 30. септ. 1897. Ж. 0. Дачић.

Јозјр 81егтдег рпг згр.чкг 1а<ре1тк кпјагсовке дагЛе. Жаргзао 7''г. 5. Кикас. — РгеЛатрапо гг „ Угепса". 7,адг<Л>. Тгзкот Лгопгске ИзЈсаге. 1897. Кад би смо се запитали : ко данас познаје име Јосипа Шлезпнгера, заиста би нас се мало нашло, који бисмо умелн рећи, да је то ирви срнски капелник књажевске гарде, а још би нас мање било, који бисмо о њему више што знали. Овај је Факат знак неблагодарности према једном знатном човеку по нас, у погледу музике, према патриоти, који је своју нову отаџбину — Србију верно служио и истински љубно. Брат наш по крви славни компонист и писац мјзички г. Фр. Кухач, појмио је важност Шлезингерову и одао му достојну пошту, написавшп му биограФију и приказавши му .значај. Ну г. писац нвје иас задужио само тиме, што је одао пошту успоменп Шлезингеровој, већ нам је у исто време пружио и драгоцене грађе за културну историју наше земље, упознавши нас са радом Шлезпнгеровим на зачећу српске уметничке музике. На нрве четирп стране своје књиге изнео нам је г. Кухач у кратко стање српске музике под Турцима и под Кнезом Милошем, кога нам износи као великог поштоваоца музике и леипх вештина у оиште. Даље се казује како се Кнез Милош иостарао да у својој земљи уведе музику онакву, каква је у других народа у Еврогш, јер му турска музика не гођаше. Још се даље казује како се намерио на ЈосиФа Шлезингера, који је тада био капелник новосадске градске банде. 1830. године видимо Шлезингера са његова три друга у Србији, где постаје први српски књажевски капелник у Веограду. Ово довде више је увод у сам посао г. писца, који много доприноси разумевању главне ствари, нарочито да се уочи стање музике у Србији до Шлезингера. Сад настаје главни посао г. писца, у коме нам износи што може бити верније и лепше живот и рад Шлезингеров. Све је.то тако лепим и разумљивим стилом изложено, да се човек, читајући овај посао, чисто пренаша у оно време из којега је материјал. Овде ће читалац сем живота и рада Шлезингерова упознати и више лепих и интересантних ствари. Унознаће доста карактерних црта Кнеза Милоша и Кнеза Михаила, сазнаће неке појединости из жалосне драме што се одигра у Кошутњаку у мају 1868. г. амузичар ће увидети, на шта треба да обрати пажњу у својој струци, ако жеди да носи име комнониста.