Просветни гласник

206

диво ученицима познато. Ниједан ученик не сме ништа нитати, (а ако је што пропустно, оставља празан простор), јер само Ке се тако ученици навићи да иазе ири диктовању. По свршеном диктату учитељ чита све разговетно и полако, реченицу но реченпцу и том иридпком је ученицима слободно, да иразнине иопуне.

МАТЕЖАТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ПЕДАХ^ОШ^О - МЕТОДОЛОШ^А СТУДИЈА НАИИСАО Др. Сигмунд Гинтер, цроФ. на техн. В. Шк. у Мннхону ЦРЕВЕО Ђ. Ан1)влкови1), ироф. I. Београд. Гимнааије (нАОТАВАк) 3. Супротност догматичког и генетичног наставног метода Ево како јс предавана математичка- геограФија ио старом начину: Најнре се извесио изговори а за тим укратко објасни а изнесе и доказ. Да .111 је тај доказ био дако схватљив и нровидан а н удешен да се лако упамти, није се на то гледало, само ако је одговарао свима захтевима строгости, а кад су опази.ш ученици да се не могу дако наћи у вртдогу од мисди онда су но нулсди створплн врлину те научише нравило као и сам доказ и то све од рсчи до речи. На жалост мора се признати да се овакав метод находи не само код старијих еписа већ и код скорашњих. Тамо се нпр. са свим мирне душе веди: земља јс лопта иа се онда рсђају (5 доказа колико тек да се рече с су и то докази.') Иди, обртање око осовинс узима се као Факат а без обзира шта се може носматрати иосведешшо на небу и одмах се аиелује на строго научне доказе (огдед надањем теда, Фукудтово кдатно нтд.). Ученик се поноси овим доказима које није нознавао средњи век, излаже те аргументе сасвим свесно на табди а међутим доћи ће у ведику забуну ако бисте га запитади што ведики медвед (група звезда) мења нд небу положај носде некодико часока. Ади тако мора и бити кад се не чита и књига ирирода, већ је она затворена за ученика а Штампани је уџбеник све и сва. Од подовине овога века испољила се јака тежња да се наставна метода усаврши у математици и ') Овде номнњемо ннр. вао неспретно изабрату паралелу са другим небеским телима а међу тим земља још није утврђена као саставни део теда светског система.

она се тим знатно унапредида. Тако се данас ие упада одмах (нарочито у геометрији) са изученим анаратнма основних правида, аксиома, деФиниција, већ се ствара пронедевтички курс којим се мали ученик унућује на оглед н посматрање јер за њсгову, детињу, иамет настава из геометрије не смеју бити они гвоздени докази Формалне логике. Нема сумње да је веома разуман начин јер се Факти памте а и догичке се Фииоће уиамте ади брзо за. бораве. Кад нир. ученик III р. (но нашем близу другог разреда) обухвати шестаром саставне дедове паралелограма, то је тврдо уверен да су његове супротне стране једнаке и да со дијагонаде пренодављају а носде извесног семестра кад буде дошао доказ конгруенцијом троугдова (подудариошћу) он ће већ имати емпиричку основу, без које је свака наука само зграда на неску. То се исто има учннпти и са математичком геограФијом, која такође има носла са просторним количинама и односима, ну уз то се компдикује н тим што се при иснитивању мора водити рачун и о кретању, а кретање увдачп у рачун и време. Тек кад се на звезданом небу пзуче темељно сва кретања онда тек настаје прека потреба да се те појаве и објасне. Који би хтео да у нредавању буде веран дедуктивној методи на'но том тако н објашњава ствари тај је ношао наонаким путем II уверио би се да од тога нема успеха. У овом погдеду ми се сдажемо са А. Ј. Пиким, који је, између свих писаца на овом нољу најчистије применио пачеда Дистервегова. Са истим писцем и ми тражимо да се ночетник у овој науци нотнуице позна са светом који му износи прнвидне иојаве и не пуштати га одатле док већ не буде сазнао све како му ншита ново не бн моглодоћи. Ми се не нлашимо поставити једну поставку (тезу), која је можда и мадо парадоксиа (чудна), али ће њу одобрити сваки шкодски радник који је имао посда са наставом ове науке и њеним тешкоћама. Поставка је ова: Кад би данас било могуКно добити такве ученике који ништи нс знају о Коперникову систему нити о кретапима ио светском иростору веЛ да донесу чисто ниивно гледиштс ириродних народа, који себи иредстављају небо као иолулоиту над земљиним котуром, тада би матсматичка географија била како за учснике тако и за наставнике и лакша и иријатнија. Разуме се по себи да би ово важило за оне ниже разреде код којих има тих нретходних знања у ограниченој мери и обрнуто ученнци старији годинама, који имају тек неке астрономске појмове нмају само негативне користи од својега знања. Све једно је да ди наставник има старију или млађу