Просветни гласник

НАСТАВА

207

децу пред собом, без обзира на то, он би требао да иредаје тако као да та деца од свега тек онда лрви пут учс, дакле нредавање треба да отпочне бпло аа више или ниже разреде, са геоцентарског гледишта (тј. по којем је земља негшкретна а звезде се и сунце око ње крећу). Тек по овом ваља прећи на оне чињепице, које до душе многи — хиљадама њих — верују, јер се образована човека тиче да верује и ако нема тачну иредставу о томе. Може се приближно рећи, да је ово најугодније за наставу. Она би требала само тако да је удешена, да се чешће помпње њен процес ностања. На такав начин ученик пређе н сам све стаднје поступнога развитка, ослањајући се на штампану а н на живу реч својега наставника и ако је тај развнтак вековима трајао али се, разуме се, он односи не на развитак једне личности, већ на развитак човештва. Нико не може томе ириговорити, да је овакав пут и простији и природнији, јер, кад то не би био, онда то не би био пут којим је и развитак човештва пшао. Налик на Филогеиетичку хипотезу, да и највиши живи створови морају у својем ембрионалном развитку пролазитн све мање и мање савршене облнке, као и саме Феле у току мпријада година, док не постану оно што су, тако се дакле и почетник може понајпре бавити простијим представама из старије периоде п потпуно корачати од једног одсека времена другоме, па да најзад у минијатурној слици развитка дођу до момента, кад ће отпочети радост, коју су имали духовни херо1 'и новијега времена, један Еоперник, један Кеплер, један Њутн, кад их је срећа обдарила да са светске таме раздеравају покривало са Факата, онаквих какви су у ствари. Васпитаник ће бити без тих осећања, ако би му се све то готово изнело у самоме уџбенику или рукопису својега наставника. Њему би то изгледало тако као кад би у нсторијској настави неко отпочео са најновијим временом (1870. г.). 4. Ступњи у настави Математичке ГеограФије. Све науке, сем наше, имају ту надмоћност, да се увек могу сматрати као целине п да се тако и уче; оне дакде нису парчетане, нити се но одломцима нредају. Астрономска геограФија није тако срећна, шта више мора пристати на раскид који је оправдан, јер ми немамо посла са једноставпом дисциплином, већ са једном ногранпчном обдасти, која нам не отежава посао и задатак. Као саставни део науке о земљи, наша научна грана заокругљује се на најнижем ступњу учења, иросветни ИАсник 1898 г.

а други пут при крају поука о земљама. Оба пута треба да обрађујс паставнпк питања из пауке о земљи (герграФије у опште). Посде приличног броја година, овај предмет долази опет нред ученике, али обучеп у математичко рухо н по ^оме би била дужност, да ову дисциплипу предаје сам наставник математике. Ето, на такву идеалну подеду помишљамо и себи смо допустили да изнесемо како ће се ова наука код сваке од трију етапа распоредити и материјадом и методом. Као норму узимамо ознаку онако како се то узима у Северној Немачкој. 1 ) Секста. 2 ) Ученици овога разреда су новаци а у основној школи, тек ако су што учили о својој отаџбини а и познавање четири стране света. За њих ваља урадити да се науче пазити и мотриги по звезданом небу. Активно нм ваља номоћи да се упознаду са пздажењем звезда над хоризонтом, за тим завртанско сунчево кретање н завнсност годишња времена од највеће висине дневне звезде н најзад месечеве Фазе у зависности од подожаја сунчева. Овим је наравно доста учнњено; ну не треба заборавити и на лонтаст облик Земљин са доказима којим се наставник не може дуго бавпти да баш морају ући деци у крв и у месо. После овога се морамо задовољитн ако смо кадри били извести и опредедити појмове као што су: Полус, подутар, подневак, обртници, земљина осовнна, геограФска дужипа и шприна а то све на земљином глобусу. У колико се више тражи у толико боље, јер стара иословица „беотећчса ^еотеичсае" вреди и сада за то се не треба о шањивати ако извесне боље гдаве разумеју без геометријског знања. С тога нека је наставников задатак, у колико се на жалост грешило нротиву овога гдавног педагошкога захтева, и дужност њсгова да се бави средњим квалитетом ученпка више него са малим бројем одабраних ученика, ма да је ово последње много пријатније. II Среднм сгуиап. Горња терција. Овде замншљамо да се за овај разред може угдедно излагати стање опште геограФије тј. и Физичке и математичке геограФИЈе. У овом су разреду ученици ') Можемо навести један поучан пример а то је успомену човека којем се не може одрећи педагошки значај, то је генијални Русо који нрича усвојим »конфесијама« да као дечко није никако могао разумети да је земља округла. Сва унињања његова оца да му то објасни глобусом остала су бесплодна а нарочито није могао схватити како антиподи не испадну са Земље. Кад бисмо имали начина да нрочитамо дечје мисли нема сумње да многа деца тако мисле о тим стварима. 2 ) VI. Значи најнижи разред гимназије, нешто нижи од нашег првог и виши од IV. р. осн. школе. За тим код њих иду разреди овако V (квинта) IV (кварта) ОТИ доња тердија ОШ 10] ња терција ОТ1 и 011 Ш и 01.