Просветни гласник

818

ПРОСВЕТНЖ ГЛАСНИК

погаеда преноси на спољашљи свет, да се по своме убеђењу креће у друштвеном животу и да мисаоно господари стварношћу, која га окружава. Завршујући овај детимични поглед на најкрупније ствари из модерие педагогике као науке, молим господина министра да ми не замери, што сам то учинио на челу једног извештаја о раду учитеља једнота школскога округа, јер у овом извештају желим да дам општу оцену спреме, рада и успеха престоничкнх учитеља, а за то је, по моме држању, било потребно, да ирво изнесем оне погледе педагошке науке, који су ми служили' као мерило за то оцењивање. Ја сам те евоје погледе саопштио и учитељима у почетку школске године на једном учитељском већу, мало у другојачијем — разумљивијем — облику, Формулишући своје захтеве у ових 5. тачака: 1. Знање, које се деци предаје, мора да је оасежно; арограм се мора цео евршити; задобивено знање мора да је знање разреда а не појединачно т. ј. само знање бољих ученика. 2. Знање мора да је утврђена, стална духовна својина дечја. Деца треба да су у стању да самостално излажу веће партије мисли бсз иомагања и честог зааиткивања учитељева. То излагање мора да је природно и да се види, да није само знање речи (вербализам) већ да деца имаЈу јасних представа о ономе, што речима казују. Да би се то увидедо, то ће се тражити сравњивање представа, о којима дете има само речи, са другим сродним и сличним представама, које дете несумњиво има. 3. Знање мора да је еластично, иокретљиво. Ученици морају знати да одговарају и са других гледишта, другим редом, ирелазом с мисли из једног предмета на мисао из другог предмета и т. д. 4. Задобивено знање не сме бити збир иојединих чињенпца, већ мора да је логички уређено , нарочнто у старијим разредима. Знање је логички уређено, ако су образовани најпотребниЈИ појмови, који обухватају масу појединачних чињеница у мисаоне целине. Сем тога мора да је могућно н лако кретање од ноЈединих чињеница (примера) к појмовима и од појмовак појединим случајевима. Нарочито ученнци морају бити снособни, да под моралне иојмове, који се задобијају нроучавањем многих конкретних одношаЈа, што нам их излаже историско градиво у најшнрем смислу, могу потчињавати ноједине случајеве свога замишљеног (будућег) понашања и рада. Међу појмовима самим мора да је утврђена такође нзвесна уређеност (виши и нижи иојмови), известан систем. Настава је само тако васнитана настава, ако Је образовала чврсту умну иодлогу (у систему оних појмова, који се наставом обрађују), по којој ће се ученик владати у своме кретању, из које ће се иоЈављивати активност његова, воља његова. И најпосле 5., да би се из исте мисаоне подлоге могла појавити воља, треба с њоме да Је скончано осећање вредности тога духовног рада за нас. То осећање се назива заинтересованост п развија се иравилном, психолошки онравданом обрадом градива. Заинтересованост се може појављивати:. 1. као занимљивост (пажња) произведена самом наставом, а не дисцинлинском принудом; и 2. као заузетост за око, што се предаје. Овај други облик заинтересованости је од особите важности по појављивање воље из м Ис аоне подлоге, која се наставом мора образовати, јер та заузетост, но-