Просветни гласник

604

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Песма је из села Емборе („Каиллрско — Македонил), заиисао је Хр. СекуловЂ. Помен ижена Србин на овоме месту у толико је значајнији, што се у овој књизи веома много штедило у употреби речи Срби, сриско, што опет може да наведе на мисао, да су у песмама замењиване, ако их је у народној поезији бидо, па овде сдучајно остало, да се, заменом, сувише не поквари први стих.

2. По себи се разуме, да ће у многим облицима живота бити увек једних истих дрта код два суседна народа. Тих ће црта бити више, и биће интензивније, ако су ти народи истога рода. Исто је тако и у писаној и усменој литератури. И у овој збирци има много песама истога мотива, сличне обраде, приближно једнакога стиха и сличних украса, као што је и код нас. Да се не би овај приказ сувише отегао, ја ћу само напоменути неколико краћих песама, које код нас имају паралеле; код дужих ће се имати још нешто да каже. Тако на стр. 90. песма из Копрившчнице: „КарамФилке, кара ли те мајка", слична је нашој с истим почетком, само у њој има и овако рогобатних стихова међ десетерцима: Да видиш, как са моие серае... То је хв01Т0 пржво либе итд. Песма на 96. стр. „Воиникљ Столнђ и либето му" паралела је нашој „Ропство Јанковић Стојана", само је овде осмосложни стих; на 127. стр. „Сжлнце зајде, мрак по поле падна" слична нашој са истим почетком; 14. песма на 134. страни наралела нашој „Мајка Зејну на вечеру звала"; мотив о зазиђивању жене („Зидање Скадра") налази се овде у 5. песми на 141. стр. („Мануилт, маисторт> вградава жена си жива") и 6. на 142. стр. (Сгграждането на Павлл ккшрил"); мотив о св. Ђурђу у песми „Кхрс планинве пилци пропе1але" (206. стр.) и т. д. Од већег је интереса „СмрЂтв на Момчила гонака", за коју је поменуто, да се пева на гозбама. То је варијанат познате наше песме „Женидба краља Вукашина", само је ова обрада много слабија и има неких крупнијих одступања. Тако, Вукашин пише из Скопља („вишовно Скопие") и шаље књигу Момчиловој љуби у Пирот. Она одговара, да Вукашин пође на Момчила и да позове у помоћ из Вукурешта Грчета Манојла, Рада Савослава и Ђуру пијаницу, да иду у Разбој планину и да ту Момчила нападну. Момчило сања, да га напала четири змаја, три убија, четврти га уједе за срце. Љуба му затапа сабљу оловом, а он и тако затопљену вади у боју. Кад је Момчило изишао у лов, нападну га са свих страна, ну он потуче четири хиљаде војске, и тек кад остану само четири краља, онда бежи! Сестра му је код куће завезана, и тек онда чупа косу, кад јој брат с поља довикне: