Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

605

„Тегли, сестро, коси си искуби, Че наша машва не ште векве Од гробиштата да стане, Други брата векве да ти роди". (163. стр.) Момчидо убија сва три помагача Вукашинова, а и њему би самом одолео, да га не удари изненада у слабине. II пробаае одела детаљније је. Што ову слабу иесму чини још слабијом, то је опет једна неестетична црта на крају. Пошто је Вукашин све попленио, моли га Јевросима, Момчилова сестра, да и њу поведе, па ако хоће, да му буде љуба, пристаје, ако ли не, онда слушкиња! Вукашин је одведе своме двору, три године дута по свету тражећи за себе девојку, и тек после тога времена, на саветовање материно (порасла јој је, вели, коса, те је сад доста згодна за око) узимље је! А лепота спољашње стране може се познати по томе, што има стихова, и то у већем броју, од 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12 и 18 слогова, и што је већина од њих као 254.: „Ах, да речат тогава пак 40 слуги"! И несме о Марку већином су истих мотива као наше у Вуковој збирди. Само што је и ту „чудна брука, грдна мјешавина". Тако, песма „Марко убива Релво крилатица и обесва Гуне будалина" скрпљена је од паших: „Марко Краљевић и Муса Кесеџија" и „М. Краљевић и Ђемо Брђанин". Гуне је, по песми, ујак Рељин (стр. 163.). Песма „Марко, прћдрешенв като калугерљ, отива у Смиллпа на гости" (166. стр.) само је некакво сакато скраћење лепе песме „М. Краљевић и Мина од Костура", а исти је мотив и у још већем скраћењу „Крали Марку и триста турцеа" (171. стр.). 0 Муси има помена у шестерачној песми из Орехова („Родопско") на стр. 170. („Крали Марку и Муса Кеасеажи"). У песми на 177. стр. опевано је рођење Краљевића Марка, но теми о Едипу, која је код нас ређа у песмама („Наход Симеун") него у приповеткама. „Марко намира брата си Огнеиа" (стр. 179.) има, по свом првом делу, сличности с нашом „Предраг и Ненад"; завршетак није трагичан. Јака сличност опажа се нарочито у првим песмама одељка VI, где је уз песме забележена и њихова мелодија. Доста је само поменути неколико почетака: „Завила се бела лоза винова" (185.), „Девонса 1е смил но гори брала" (из Самокова, 187.), „Извор вода извирала" (из Куманова 186. стр.). Већина је тих песама из маћедонских крајева.

3. Кад се има па уму, да је ова збирка састављена од приложака из далеких крајева, и бугарских и туђих, опда мора бити јасно, да овде влада велико шаренило у језику. 0 том шаренилу не би се имало много што рећи, да су то поједини бугарски диалекти, да су, дакле, овде унесене само бугарске песме. Али ће се из наведених стихова јасно видети, колико су приређивачи имали права, да у бугарску народну литературу