Просветни гласник

26

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

како стоје народне умотворине према уметничким, а напред није речено шта су то литерарне. уметничке творевине с којима сад треба упоредити народне. У истој свесци посде кратка говора о гусларима, о срп. робовању даје се један опширан преглед — како писац вели — српског или хрватског говора; па за тим чланак: шта је била песма сри. народу и о респекту народном према гуслару и нриповедачу. И после овога излагаља ко не би рекао да се је ушло у преглед народне усмене књижевности, јер ово све довде искључиво се односи на срп. народну литературу. Али одмах после овог увода у народну усмену књижевност изложена је наука о Поезији и Стилу, а то значи да оно напред са овим чинн једну целину; да је и то погрешка не треба да доказујем. Пошто је завршен преглед теорије о поезији и стилу, онда је у VII св. изнето иотребно знање о стиховима народних песама и после тога било је са свим природно да се одмах пређе на приказ садржине народне поезије, кад су ученици упознати са стихом и ритмом који се појављује у народном песнпштву. Тај природни ред напуштен је, па се у 12 свезака приказују прво разне теорије о усменој књижевности и излаже садржина народних ирича, иословица и загонетака — па тек при завршетку рукописа даје се преглед и народног песништва. Да и овакав распоред у излагању народне литературе неваља, држим не треба ни доказивати. Методичка је погрешка што се иосле речи о стиховима нар. несама није прешло и на њихову садржину, већ се то чини после огромне наузе од 12 свезака. А литерарна је погрешка што су народне песме стављене на последње место у прегледу врста народне литературе. А то значи да је у овом прегледу народне књижевности стављено на прво место оно што је у ствари сноредно. Мени су бар нотиуно непознати разлози који допуштају да се ученицима виших разреда прво прикажу народне загонетке па тек песме! И иосле ово неколико напомена о погрешну распореду грађе у овој компознцији, мислим да се са свим јасно види да, писац није успео створити од поетике, стилистике и усмене књижевности неку засебну целину, чији би делови били у извесној логичној вези. Место тога овај нам рукопис представља мање више неку механичку мешавину од партија поменутих наука. Ово је друга и највећа погрешка у овом рукопису. Због те погрешке овај састав собом не представља никакву целииу у којој је изражена извесна идеја. И зато се овај рукопис, овако како је сложен, не може сматрати да је поетика и стилистика, па ни чиста наука о усменој књижевности; нити је систематизирана читанка, ни хрестоматија — већ некакав огдед свега тога уједно. Трећа је погрешка овога састава тпто у свему не одговара програму српског језика у V р. гимназија. Напомињем само већа одступања: у рукопису је дат преглед и драмског песништва у истој мери као што је епског и лирског, а међутим то се песништво по програму изучава у VI р. Тако нсто и сувише исцрпно говорено је о нар. умотворинама; а преглед таквога размера програм предвиђа за VII р. II После ових приговора на целину састава износим Савету и своје напомене о појединим местима у овом рукопису. Држим да су у I глави недовољно објашњене речи: умотворине и књижевност, нити је постављена разлика између народне и уметничке књижев-