Просветни гласник

НАУКА И НДСТАВА

55

промену метрума, јер и овде ,је талијанска медодрама са. својим дијалогом, састављеним већином из једанаестерада и седмераца, могла иосдужити као узор, а то је, без сумње, дало Гундулићу повода да споји обе врсте строФа, јер су код њега строФа од 2 дванаестерца и строФа од 4 осмерца метричке јединице, упор. нпр. Ар. 37. 661. 829. Проз 391. 657. 1516. Дуб. 167. 217. 1037. итд. Али, Гундулић је спајао строФе од 4 осмерца и са осмерачким строФама различнога опсега; упор. Ар. 287. 1695. Проз. 1208. исто тако и дванаестерце са ређим осмерачким строФама, упор. Ар. 311. 679. 963. Проз. 670. 1088. Али, како се дванаестерац управо састоји из два шестерца, то је Гундулић, даље — до душе само у Прозериини, чија је метрика у опште највшпе извештачена, — спајао и дванаестерце са шестерцима, упор. Проз. 477. 531. 645. 776. 1118. 1162. 1234. 1318. 1480. 1622.; један пут (наравно у Прозеринни [1168]) налазимо и шестерац у друштву и са осмерцима. Газуме се, и код Гундулића се налази највећа метричка разлноликост у самосталиим корским песмама, те тако само код љих имамо веће строФе састављене из разних стихова. Али, ако узмемо три веће драме као целину, морамо рећи да је најмлађа од њих, Дубравка, у метричком погледу најиростије састављена: осем две обичне строФе, та драма има само у сцени I. 5 (ст. 259—316) Дубравкину песму упућену јутарњем руменилу, која се састоји из осмерачких строФа са више редова, а двапута је прекинута корском петерачком строфом, за тим у сцени III. 7 (ст. 1475 до 1504) позив кора на играње и свадбену част, опет у строФама од 6 осмераца, и најзад, у претпоследњој сцени (ст. 1505) четир пута поновљену састављену строфу, с којом прелудира свадбени кор; и промена метрума у сред дијалога има умерене границе, јер су обе обичне строФе спојене само неколико пута. Нешто компликованији метрички је склоп у Аријадни, где имамо и строФа од 5, 6 и 8 осмераца, две разне корске песме у стро ®ама и много заплетенију промену метрума. Али је највише извештачена, као што смо већ рекли, метрика Прозериине : обема обичним строФама придружују се стро®е од 6 осмераца, групе од по 2 осмерца и шестерца, и више песама у строФама; овамо иде и спој шестераца са дванаестерцима и осмерцима, и, напослетку, честа и разнолика промена метрума. Како је Дубравка са својом једноставном метриком најмлађа Гундулићева драма, зар Прозериима не би ипак могла бити старија од Аријадне ? За ово би се могла узети у обзир и разлика између обе драме с погледом на нечисте сликове са с — з, ш—ж (упор. стр. 000). Али колико је Гундулић, у својим млађим годинама, волео разнолик метрички склоп у драми, најбоље нам показује његова Аријадна, превод Аггаппа-е Октавија Гинучиниа (ОШто Вшисснп), штампане први пут 1608. год.: талијански оригинал састоји се скоро искључиво из једанаестераца и седмераца, који се на разан начин мешају и сликују; само у прологу, и у четир корске песме (које одгова-