Просветни гласник
56
ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
рају овим местима у Аријадни ст. 257—276. 728—775. 1487—1516. 1733—1767) има Ринучини други метрум. Очекивади бисмо сада да се и Гундудић за дијадог задовољи са своје две строФе (8 X 4, 12 X 2) и да само у горе споменутим местима изабере други метрум; а у ствари, Гундулић је узео друге метруме не само за те четир корске песме (строФе са четири реда из једанаестерпа у прологу превео је са обичном осмерачком етроФом!), него је још на прилично много места употребио строФе од 5, 6, и 8 осмераца; у осталом, и ово последае дало би се протумачити као насл.аљан>е на метрум оригинала који није имао одређен број стихова. — Овим истраасивањем Гундулићеве метрике мислим да сам истакао неке тачке, које се могу употребити у питању да ли једна песма пада, у доба пре или после Гундулића; специјално за Гундулића могу се неке појаве (слик, нечисти сликови, разноликост метрума) употребити и за хронолошки ред ГундулЉевих дела, али нарочито се може, — како се у најновије доба Гундулићу приписују нека дела која тешко да би могла битп његова, — тачним познавањем Гундулићеве метрике имати један врло јак аргуменат рго и соп1га у том питању. м. и.
РАЧУН У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ
Новије доба у нас обележено је живим интересовањем за напредније, научне, педагошке идеје, које схватање наставног циља иостављају на сасвим другу основу, која се не слаже с основом старијега педагошког правца. Тај је нови правац потиснуо из наставе досадашњи утилитаризам, који нрезире све што не даје непосредне користи, па Је упутио у правцу идеалних тежњи. Новије методолошко-дидактичке реФорме, готово у свима осталим предметима основне школе, нису остале неопажене ни у рачуну, који са природе свога градива даје највише земљишта за двојако схватање његова задатка и методе. Ваккност и задатак Бажност рачуна може се схватити с једне стране с арактичног гледишта — жпвотне потребе, а с друге стране с идеалног гледишта — васпитног циља. Кад рачун узмемо у оцену с практичног гледишта, наћи ћемо да. је овај наставни предмет један од најважнијих предмета, који је потребан не само научнику и богаташу, већ и простаку и највећем сиромашку. Чиновник и грађанин, трговац и занатлија, милионар и слуга — све што се човеком назива, не може бити без рачуна, а једине разлике у том погледу међу њима има у обиму и употреби овог