Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
57
предмета, што зависи од образовања и начина живота појединих сталежа. Рачунање је, дакле, једна насушна потреба свих људи, потреба, која стоји над писменошћу. Без писмености би човек могао бити човек, ну без довољних појмова о бројним количинама, које су најнужније у свакидашњем асивоту, човек би целога века био „малено дете". Практичну вредност рачунања појимали су још стари образовани народи, те су га с тога и развијали. Још од најстаријега доба датира се римска система, коју је доцније потиснула права, декадна, рачунска система, што нам даје најјачег доказа о прастарој тежњи за унапређењем рачунања. ЦиФре у нашој (индиско-арапској) системи јасно износе давнатињу потребу да се бројеви сведу у што прегледнији низ и очигледније нредставе с десет прстију. Ну, ма да је вештина рачунања још у најстарије доба била развијена, ипак је едементарна рачунска настава ређе предавана и њена се васпитна важност губила из вида. Где се и предавала, предавала се већином начином механичким: правила су се учила напамет у стиховима, више се рачунало с бројевима у Фантазији, а мање с разумевањем на стварним примерима. Тако је било све до 18 века, кад се у оиштој тежњи за просветом почела живље обрађивати и методика рачунске наставе. Важност рачунања с васиитног гледишта први је истакао тек Песталоције, • те је тиме на овом пољу стекао највише заслуге, постав оцем елементарне рачунске наставе. 1 Он је практичну страну рачуна запостављао, а стало му је било највише до тога, да развије душевне склоности и силе дечје, да могу правилно разматрати и мислити. „Песталоције сматра рачунеку наставу унивсрзалним средством и средиштем све наставе, којим се душевне силе најбоље развијају ." 2 Практично и писмено рачунање потчињавао је мисаоном рачунању с бројевима, налазећи да је оно најбоље средство за вежбање духа, а ове је представљао очигледио. После Песталоција рађено је доста на рачунском пољу, ну опет су зато сви бољи радови о рачуну на плећима Песталоцијевим. Епоху је начинило дело Дистервегово и Хајзлерово: ,Методичко руководство за целу наставу рачунску" (1829. год.), које је служило за углед свима бољим радовима на рачунском пољу. Међу методичарима, који су у новије доба овај предмет успешно обрађивали, нарочито се истичу прсдставници два супротна правца: Грубе и Хенчел. Хенчел тежи искључиво за рачунском вештином, зато дели бројеве у кругове (10, 20, 100), који дају више градива за разноврсну вежбу. Међутим Грубе у рачуну истиче унапређење општег васпитног циља школскога рада, тражећи монографиско обрађивање бројева за све рачунске врсте.
1 Д-р Фридрих Дитес, Методика за народне шкоде на ист. основи, стр. 203. 2 1)г. Ј. Типс, Ме1осЦка оћгаготпе оћике и рискнп озп. бк., стр. 118.