Просветни гласник
58
просветни гласник
* * * Довде бацисмо кратак поглед на развитак и важност рачуна у опште. а сад да пређемо на схватање његовог задатка у натпој основној школи. Наша је стара шкода постављала задатак целокупне наставе потпуно матсријалистички: знањеје бидо циљ, а не средсгво за васпитање. Од првих нормалних шкода с прописаним наставним пданом (1838 год.), па скоро до најновијег доба, вазда се обедежавада највиша сврха наставе: читањем, писањем и рачунањеи. Новија је шкода пошда напред. Она је ио захтевима нов.ога правцанаучне педагогије правидно односида задатак наставе ставивши је на сдужбу васпитању, задатку праве народне шкоде. Ну, мимо тај јасно постављени дидактички задатак, ипак се у данашњици материјадистичко схватање наставног рада истиче у рачунској настави тодико, да се често чује по који огатри прекор педагога старпјега васпитног правца, да рачун нема готово никакве везе са општим васпитним циљем и да је учење Научне Недагогије једна Формадистичка забдуда. Ну ово се гледшпте не може одржати, кад се васпитни задатак рачунске наставе доведе у везу са општим наставним задатком. Задатак је наставе: стварапе силне воље из крг/га мисли помоЛу интересовања, 1 такве воље, која дако може прећи у активност. А воља ће прећи у активност само тако, ако има унутрашње слободе , ако буде таквог уоеђепа, које се неће кодебати утицајем спољашњих придика. Битност карактерности чини извесна сталност гС. доследност наше воље. 2 А који предмет може најјаче развити убеђење, досдедност и стадност? Без сумње — рачун. Рачунање својом тачношћу, јасношћу и досдедношћу (2X2 мора увек бити 4) најснажније утиче на развијање мишљења и стварање убеђења, а Хербарт је изрекао: образовање карактера треба иочети образовањем мишљења. 3 Развијемо ди мишљење, убеђење и досдедност, дођемо ди до уиутрашње слободе и истрајности, лако ћемо асимидовати етичке идеје и доћи до највишег васпитног циља : образовања моралног карактера. Отуда је творац новијега правца у васпитању рекао: туиоглави и иразноглави не могу се ни у моралу уздиКи. 4 То је пак идентично с оним што видимо у животу: малоумни људи и слабе жене, које већином у рачуну не показују довољно подобности, нису никаки карактери. И најбоље моралне идеје губе се у вртлогу друштвеног метежа, ако само немају јаке подлоге у јачини разума.
1 Д-р В. Рајн, Основи педагогике, стр. 64. 2 Д-р Стев. М. Окановић, 0 мару иди интересу у васпитању, стр. 17. 3 Љуб. М. Цротић, 0 задатку васпитне наставе (»Архив за фид ., нед. и друштв. науке* 1898. кн>. I. стр. 70). 4 Онет тамо, стр. 73.