Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

59

Замерка, да би по оваквом схватању рачунског задатка Цинцари и Јевреји биди најкарактернији и најморалнији, мора отпасти, јер се задатак појединих предмета не може посебиде узети у одену, већ у вези с осталим наставним градивом, које изазива многоструке интересе. Једностраност је у сваком па и овом погледу штетна. Међутим, данаптњу рачунску дидактику нарочито карактерише њено кондентрисање с осталим наставним предметима: Геометријом, Земљописом, Познавањем Природе, Историјом и др. Правидно схваћен рачунски задатак јесте развијање тројаких пнтереса: емиириских, сиекулативних и естетичких. Емпириски се интереси развијају познавањем свих објеката из природног и друштвеног живота с обзиром на колнчину, вредност и време. Кад се пак објекти, који су емпириским путем упознати, апстрактним бројевима представе и у примењеним задацима проучи њихов одношај по вредности, броју и величини, онда се тиме стварају спекулативни интереси. Естетички се интереси негују тиме, што се бројањем, мерењем и одређивањем тежине долази до једнакостп, правилности, симетрије, тачности, реда, истине и правидне оцене лепога и ваљанога. Сви ови иптереси стоје у служби пндпвндуалног и социјалног живота, с тога, дакле, задатак рачуна с васпитног гледишта не нскључује ни практичне интересе. Напротив, ако рачун није обрађен како треба, ако не буде васпитан, њиме се неће постићи ни практични захтеви. х !ко ли пак рачунањем утичемо на развијање мпшљења; ако оно у истини буде „духовни брус" (Кер) и „духовна гимнастика" (Динтер); ако се концетрише с осталим наставним предметима и негују емпириски, спекулативни и естетички интереси, који се стављају у везу с моралним осећањима: онда ће се њиме постићи васпитни смер: онда ће он постати дечјом, правом, духовном својином и вољеним предметом; онда ће он бити умни, активни капитал, који ће у практичном животу донети материјалног интереса. Практични захтеви рачунске наставе имају, дакле, само у васиитној рачунској настави своје право врело, које временом с развитком умне свести омладине и самосталним њеним кретањем у грађанском животу постаје бујнијим. (Јви други рачунски извори не показују правог наиретка ни у школском животу, а у грађанском животу веоиа брзо отпадну, док напослетку сасвим не усахну. Средства Рачунска ће настава бити васпитна, ако се њоме у ученика ра.звије јак интерес, који ће моћи да пређе у вољу. А интерес не може изазвати оно градиво, које нема никакве подлоге у дечјем искуству, у њиховом опажању. Све пак њихово опажање стечено је кроз чула.