Просветни гласник

НЛУКА И ПЛСГАНА

489

Морално буди савршен у највоћем степену, немој да имаш своје ћеФОве, немој да си лак и свакога часа готов за овај или онај посао. 5.) Буди увек здрав и навикни се да кад устреба можеш страсно гаадовати. 6.) Не тражи да те људипоштују и да су ти захвадни, а презири такођер и одобравање и похвалу оних, који те но позаају. Што се тиче методике наставе Водф упозорује наставнике на опаспе екстремо прекомерне хвале и погрде. Битно је, да ученик буде сачуван од :иа; да му се што је могуће раније отворе очи, како би ииао јасан иогдед на све стране живота; да се у њему пробуди љубав према науци као таквој а не као средству за дедабедисање или што је још грђе као средство за „штреберство". Даље се опет не без неоправданог еарказма овако вели: Деца не чине ништа добро, сем што радо чине. Због тога треба наставу тако удесити да све што деца треба да уче да буде тако да радо и с вољом уче, још боље је да се тако удеси, да све што морају учити и чинити, да то радо уче Н чине. Понајпре, ваља да се сузбијо она одвратна наклоност надри-учења, противна сваком темељном образовању. Први и најглавни.ји извор, који троба запушити, то је оскудица у апдикацији стварног и темељног знања. Велика већина њих сматрају науку као какав занатлија и пОследња и.м је сврха, да ноложе уобичајоне испите, помоћу којих желе да се доченају какве службе. 0 достојанству и одговорности учитеља Волф овако веди: Само изванредна љубав према учитељском позиву, и према омдадини и вера задахнута правом унутрашњом религиозношћу, да што год учитељ ради, да то ради за будуће нараштаје, у стању су, да са овим позивом скопчани терет учине сношљивим. Учитељ не сме никада рачунати на награду. чак једва и на признање. За свестрано образовање човечје потребна је, као и у старо време, телесна нега и веџбање. обог тога дете до десете године треба само пола часа да седи на миру а први часови при настави ваља да се употрсбе за размшпљање, због чега треба да су, што је могуће, краћи. II родитељи треба да узму учешће при васпитању деце, а особито у моралном ногдсду тако н. нр. да деци удију ноштовање према учитељу, и да их павикну на нослушност. Да би им то пошдо за руком, треба да покдоне учитељу све своје поверење и да их са особитим поштовањем предусретају. Они родитељи шкоде општој заједници, који но употребе све евоје сиде, да потпомогну уснех јавне наставе, шта више да га потенцирају, а за то им даЈе држава прилике у изобиљу. У осталом између ученика и учитеља треба да постоји известан унутрашњи однос тако да н. пр. ови носледњи нри избору будућега позива ученикова нмају одлучни гдас. Завршујући карактеристнку овога реткога човека, који је удариа камен темељац и прокрчио пут етаро-кдасичној науци, не можемо, а да не споменемо једно место из посмртнога говора, који је држао ВолФу Фарнхаген од Ензе: „Што га је оддиковало, била је велика