Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 491 онда када ее то тицало слободе и самосталности ду-ха, који се крепио класичним студијама не долазоћи при томе у сукоб чак ни са самом ноболшошћу и истинитом критичком богословијом. И пребадивањима, да се таквим вишим образовањем прави јаз између интелегенције и иростога народа није он дужан остао: ко би се за право народно образовање и могао већма одушевити него поборници класвчне филологије, јер они имају непрестано пред својим очима народ, који се у чисто народном духу образовао и чије је образовање било независно од туђинског утицаја што се најбоље види одатле, што је античка култура сву туђинштину својим бићем прогутала и претворила је у жрв и месо своје. А што се људи брину па гледе и траже начина како би у практичном животу. од заната и приватннх добара што више користи извукли, то је само врлина, јер баш због тога наш земаљски живот и бива лакши и лепши. Ну ако се тиме хоће наш дух да спута у окове, да се уништи, онда ће такви начини само отуђити племенитије душе од себе. Запитајмо ее сада, у чему ее састоје велики напреци нашега времена и ми ћемо на то питање једиио овај одговор моћи добити: ми смо постали велики емпиријом, али не смемо заборавити, да су основне идеје етваралачкога духа и униФорме ленога стародревно прометојско насљедство остављено човечанству, а велике нас је начинила и сама старина, јер је она човечанство млађаним одушовљењем задахнула, због чега и има вечите вредности за потомство. Бек је покушавао да успостави и односе према религији, бар да је доведе у склад са слободним схватањем, које се не држи слепо оних слова у веровању, него духа. Основање царства божјег на земљи, у колико се то може на земљи постићи, крајња је тежња васцелога човечансгва, свију .добрих, великих и високих, малених и сићушних и ако царство божје разни људи разно себи представљају. Али наука не ради протип тога царства, него се баш брине за њ', има у његову оснивању учешћа, а има и своје место \ њему. Ја мислим живу науку, а не мртву. А шта је уираво жива наука ? Није то она, која ее упија у користи обичнога живота да само за ове буде слушкиња, Јер користи обичнога живота понајвише су матријалне природе, а магерија, схваћона сама за себе мртва је, а дух је жив и животворећи. А где живи дух ? Живи у идеји. Шта ствара дух? Идеју. Жива наука живи дакле од идеала, на и ако се она често забави и са стварима материјалне природе, ипак је она идеална све дотле, док сте у опште може сматрати за науку. Јест, ја се но бојим да кажем једно моје мишљење. Оно ће можда изгледати некоме онет надувено и сањалачко, али ја поред свега тога велим, да су наука и всштина, те дво сестре близнакиње. поштоватељке божје, које подражавају идеалима, који су у Богу концентрована. Разумно упознавањс човечјега духа ништа друго ни.јонего непрестано и стално одавање поште Богу подражавањем идеала. Када Арисготело мисли да се и ное-