Просветни гласник

492

нроевкши гласнпк

зија и већина вештина састоје у подражавању онда је то скучено схвачање, ади ако се дубље замислимо видећемо, да вештине имитују унутрашњо назоре и истине осоћаја у чулним сликама и износе их снмволично. На исти начин дело душевно учење и налажење и стварање истинитога ништа друго није него своено нонављање и имитовање бића ствари у духу људском и само се речју разликује од онога што Илато назива успоменом на онај свет. За сваку живу науку вреди око,. што је Бекон, који се и сам био поставио на становиште емпирије, рекао за филозофију , да она одводи натраг Богу све оне, који су је у Богу открили. Кратак педагошки програм развио је Бек 1862 год. у једном свож говору приликом рођендана ирускога краља. Ми ћемо изнети нека меета из тога говора: нпсу без разлога стари Грди сматрали науку о васиитању као јодан део државне науке. Да држављани зкају, шта хоће, морају учити, шта треба да уче. Једна држава може опстати само ако је основана на темељном образовању и васпитању. На силу и ронство ослања се једина деспотија. Да би се могло хтети оно, што је право, треба имати увиђавности и разумноети. Држава је установа у којој треба свака врлина да се развија због тога .је главна задаћа васпитања, да иегује морал и здраво суђење. Сви људи треба у првом реду да су однеговани у опште-човечанској врлиии, јер- н јесу у првом реду људи, а тек онда може се сваки посебном послу посветити. Опште људско образовање дели се у двоје, у телесно и у душевно. Грди су у пачину образовања постигли најлепшу хармонију у свима животним радњама. Поред здравља и веџбања телесне снаге, гимнастика је к.)д њих односно васпитања имала двојако значење. Она је била уједно и школа за ред и дисциплину, а и школа за храброст и слободно мишлење. Суровоме Римљанину била је углађена гимнастика сасвим непозната. Тек у прошломе веку, а то је заслуга Баседовљева, увидело с.е од колике је -важности телесно вежбање тела и тек од тога времена почело се оно неговати у школама. Душевно народно образовање представљено је у уско вержаном рсду од школа, основних школа, гимназија и универзитета. Уско, како рекосмо, скопчани су ови заводи, јер они један други условљавају. Ако је дух, који влада на универзитетима спутан и мрачан, то ни гимназије, ни основне школе које свој живот и светлост са универзитета добијају, не могу боље процветати. Обратно, правац образовања, који је донесен из основне школе и гимназије на универзитет, неће се у главном ни овде моћи изменити. Пошто је крајња сврха васпитања опште човечанеко образовање, то је држава. позвана, да се побрине за наставу ниашх и еиромашнијих тим пре што баш они чине већину држављана. Основна школа Је на послетку дошла на ред, да се модернизује". Тек у најновије време латили су се свештеници тога племенитога посла, да народ образују. Ну