Просветни гласник

11АУКЛ И ИАСХЛВА

495

при основној настави .по.јавиле су се неке сметње, које су даваде повода оиравданој бојазни. Свако чисто човечанско образовање јесте тежња за напретком и слободом духа. Али та тежња — неки су се бојади — могла би бити двојако онасна и у политичком иу религиозном погледу.' Оправданост такве зебње зависи од решења иитања, да ли опште- људско образовање требл да задре и у најшире слојеве народа. Светска историја показује напредак у развићу и проширењу разума премда је све то много искривудап наиредак који изгледа као каква серпентина. Бек баца/слободап поглед на све стране. Он.је пун нлеменитога идеализма и види се да отвбрено исповеда што као ауторитст мисли о великин проблсмима вишега образовања. Упо]>едо са. њим и нод њсговим надзором читаво коло младнх људи, одушевљено за класичну науку, веома је утицало на гимназијску иедагогику, тим више и1то су ови као наставници умели нросладити омладиии античку науку и створити од њих поборнико ва савремени хуманистички нравац у гимназијама. 3. Фридрих Тирш (1784—18(Ј0) Тирул јо образован у чувеној тада ШуапФорти, која сс поносила најславнијим људима као бившим својим питомцима. Он јс био енергични реФорматор више наставо у Баварској и можда је најчистији тии новохуманистичке школе, пошто је он све остале некласичне науке запоставио класицизму, бороћи се с успехом против модерне струје реалнога правца, због чега се, као што Паулзен примећује (у својој Историји и т. д. II. 832), всћ ночетком двадесетич годииа нрошлога века могле чути тужбалице због преоптерећиваља учсника, које ни до данас још нису пресгале. Са нстом силом радио је он за материјалну независнбст учитсљскога сталежа, да би му само сачувао потребну свежину и живахност, која је потребна за успошан ра;. У своме монументплноме делу: 0 ученим школама с особитим обзиром па Баварску 1 ) између осталога Тирш и ово вели: Нопоз е<; ргаетшга (одавање почасти и награда) тб су тајна, која помаже, да наука цвета. Одавање почасти учитељима биће само онда могуће, ако држава иодигне положај учнтеља из познато крајње подређености на један од најугледнијих. С тиме у свези стоји и награда. Ако учитељи буду награђени, да се не морају бринути за свакидашњи хлсб и остале потребе своје породице, они ће напредовати у својој служби и писањем и пубдиковањем научних радова подићи ће углед и себи и свомс сталежу на највиши степен. Одавањо почасти и награда! Ако се то највише начело, које је и на пољу науке и васиитања основа цветању, гаранција успеху, заштити добро и бранич од зда н за наше учитеље ,у оној мсри уважи, у којој они то заслужују, то је онда одзвонио но-

1 Мзашадо у три свеске у Штутгарху 1826—.37.