Просветни гласник

494

ШОСВЕТНИ ГЛАСШПС

следњи час умној кржљаиости, надриобргиованом полутаиству, научној трулежи и немоћи за активаи иозитиван рад. И са тако препорођеним, за свој позив дораслим учитељством, које са вољом; врши свој задатак за наше пгколе настаје ново време, које ће моћи подмирити свакога часа све већа и већа потраживања отаџбине од омладине, одређене да задовољи све потребе државне и да мудро и моћно заштити највећа добра отаџбине. После заједиичке спреме за гимназијски и реални курс почиње настава у гимназији са два трогимназијална разреда (ученици од 1214 године) а свршава се вишом наставом (од 14—18 године). Само се по себи разуме, да се највише полаже на учење старо-класичних језика (12 до 13 часова недељно) јер се само њима може постићи право образовање, укус и ноуздано суђење. И ако се грчка литерагура веома цени ипак се даје првенство латинскоме језику, јер је он основа нашег моралног образовања и учености. На томе језику и помоћу његовом ученик шта више учи и остале предмете, тако да са њиме стоје у органској вези и историјске и филозофско науке. Због тога се и последња четири разреда већ према главном предмету, који се у дотичном разреду иредаје, називају: поетски, историјски, реторски и филозофски. Од класичних писаца читају се у првоме разреду песлици Хомер и Виргигије; у другом историчари Херодот, КсеноФОн: у трећем Демостен и Цицерон: у четвртом Платон, Аристотеле и филозофски списи Цицеронови. Поред латинског и грчког мора се са навршеном осмом годином учити и матерњи немачки језик, у коме се ученици особито усавршавају при превођењу старих римских и грчких текстова. Темати се понајвише бирају из старе историје. Класична и немачка лектира обично су спојене са несничким и филозофским вежбањима и исторпјским и филозофским писменим израдама. Није потребно ни спомињати да цела ова метода само онда може плода донети, ако је васколика настава (сем матсматике и веронауке) у рукама разредног старешине, дакле ако је новерена једноме наставнику. Све остале науке и предмети као: јеврејски језик, ириродне науке, Француски језик, цртање, певање итд. лежи изван псриФерије хармонијског образовања те је по томе ствар личне наклоности појединца нрема тим предметима. Тирш, који се страствено упео да реогранизује вишу наставу у Баварској, а који је се и иначе за своје идеале неуморно борио (он је н. пр. 1837 год. основао редовне скупштине Филолога), почео је односно својих нланова да добија п[)екоре са разних страна. Ну он је и њима давао час јачег, час слабијег отпора, али најзад као да је био сустао, јер је почео писати о опасној варварској струји и да живи међу илеменом, које се приближава својој пропасти. Иоред свих плсменитих тсжњи и уложене енергије за успех његових планова, Тиршу сз мора приметИти, да је као ватрен поборник новохуманизма слабо