Просветни гласник

НЛУКЛ II ПЛОТЛВЛ

495

разумевао непосредно захтеве свога времена, а то се тиче и првом реду природних наука и иначе реалних. Такваје примедба сасвим праведна а оправдавају је и поједина места у Тиршовим списима о основној и грађанској школи. Ни мање ни више, он је тражио да се из наставнога плана избаце сви конкретни предмоти и да се настава редукује на катихизис, читање, писаље и рачунање. Нриродне науке је осудио на смрт, јер је тај нрдмет са морално стране врло опасан и штетан. Против реалака је био жучно огорчен, о њима се чак тако драстично изразио, да је једном приликом рекао, како би своје дете про дао да учи клинце ковати, ного што би га дао да учи роалку. Ну поред свега тога што је Тирш имао јаку опозицију ипак се надао да ће његови противници хтоти попустити, кад се пређе на Фактичну роограннзацију више наставе у Баварској. Наставни план (који би обухватао иредмоте наставе, методу, учитељске снаге итд.) треба у исто време да хармонује са временом, које напредује и тражи да сс добро замени бољим како у грађанеком друштву тако и у васколикој књижевностн. Тирш познва све позваве, којима на спцу лежи напредак јавно наставо, да се без околишења јавно и искрено, без икаквог другог обзира сем из чњсте љубави ирема школи, изразе, те да се на тај начин створи општи регулатор за ову ствар т. ј. да со изврши реогранизација пошто се претходно чују гласови рго и соп!га и усвоји оно, што ће бити од користи за решење овако великога културнога задатка, пошто је у интересу опште заједнице и општег добра и благостања да се омладина, на коју се нолажу све најленше наде, развија у нобожности, врлини, науци и у свима племенитим вештинама. 4. К. Фр. Негелсбах (1806—1859). У Баварској, а специјално у Ерлангену, изашао јо на глас са својих радова К. Фр. Негелсбах, чувен са својих филолошких списа и својег заузимања за религиозно васпитање, које је поред старо-класичне науке од нреке потребе. И његова гимпазијска педагогика, због тога што карактеришо стручна размимоилажења позваних Фактора из тога вромона заслужује да се овде на њу ма и у најкраћим потезима осврнемо. Негелсбах је противник само практичне науке, на захтова од гимназије да она не учи само оно, што се нојединцу дона^а и годи всћ и све оно што је дух у опште кадар да савлада. По њему гимназија треба ученика да васпита умно и морално. Три су Фактора, која утичу на развитак човечјега духа. Прво: религиозно веровање, које је основа хришћанској верској настави; друго: језик (у гимназијама због своје светско-историјске вредности двосгруко важнн латииски и грчки језик, које модерни језици не могу заменити ни по садржају ни нз развитку); треће: историја са сво.јом геограФСКом иодлогом. Из гим -о азије се избацују природне науке, пошто оне нарушавају јединетвн*